Energetska efikasnost

Objavljen poziv za dostavljanje predloga finansijskog mehanizma za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama

Foto: Pixabay

Objavljeno

23.10.2018.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.10.2018.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Bosni i Hercegovini (BiH) objavio je poziv za dostavljanje predloga inovativnog finansijskog mehanizma za sprovođenje Koncepta niskougljeničnog urbanog razvoja u okviru projekta Pokretanje finansiranja zaštite životne sredine sa ciljem niskougljeničnog urbanog razvoja.

Nakon dugog perioda nedovoljnog ulaganja, javna infrastruktura u sektoru zgradarstva u BiH je u lošem stanju koje zahteva hitna ulaganja u renoviranje i modernizaciju. U Nacionalnom doprinosu primeni Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, BiH jasno podvlači potencijal javnih zgrada za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i naglašava da je potrebna međunarodna finansijska podrška većem smanjenju emisija i razvoju održivog sistema za obnovu javnih zgrada, podseća se u pozivu.

Projektne aktivnosti se sprovode sa ciljem razvoja optimalnog modela održivog finansijskog mehanizma za projekte energetske efikasnosti i razvoja kapaciteta različitih zainteresovanih strana u sektoru javnih zgrada, opštinskih energetskih menadžera i ESCO kompanija, specijalizovanih za pružanje energetskih usluga, kao i entitetskih i državnih institucija u sektoru energetike i upravljanja životnom sredinom. Među ciljevima su i razvoj neophodnih propisa za uspostavljanje principa „zagađivač plaća“ i poboljšano prikupljanje taksi od zagađivača.

Rok za dostavljanje predloga je 9. novembar u 10:00.

Projekat, koji finansira Zeleni klimatski fond (Green Climate Fund), je usmeren na prevazilaženje prepreka za investiranje u niskougljeničnu obnovu javnih zgrada i upotrebu dodatnih izvora sufinansiranja, kao što su fondovi za zaštitu životne sredine, entitetski i opštinski budžeti i međunarodne organizacije (UNDP, GEF, Svetska banka, SIDA).

Projekat podstiče smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte

Rezultat projekta biće direktno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 2,02 miliona tCO2e tokom životnog veka omogućenih investicija.

Indirektno smanjenje emisija iznosiće očekivanih 7,1 – 8,1 miliona tCO2e zahvaljujući tržišnoj transformaciji koju će projekat omogućiti.

Direktne pozitivne posledice projekta osetiće 150.000 ljudi koji koriste javne zgrade (4% ukupnog stanovništva), a projekat će doprineti i otvaranju preko 5.630 novih radnih mesta, navodi se u pozivu za dostavljanje predloga.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

23. oktobar 2018. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

23. oktobar 2018. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

23. oktobar 2018. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

23. oktobar 2018. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana