OIE

Novi Pazar odustao od kupovine lokacije za toplanu na biomasu

Foto: Facebook.com/GUNoviPazar/

Objavljeno

20.12.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.12.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Grad Novi Pazar odustao je od potpisivanja ugovora za kupovinu fabrike za preradu otpadnih voda, kotlare i još nekoliko pomoćnih objekata tekstilnog preduzeća Raška u stečaju, na lokaciji na kojoj je bila predviđena izgradnja nove toplane na biomasu, potvrđeno je radiju Sto plus u lokalnoj samoupravi.

Grad je početkom decembra ponudom od 84 miliona dinara (oko 710.000 evra) pobedio na javnoj licitaciji za kupovinu tih objekata, što je bila gotovo šestostruko veća cena od početne.

Nakon odustajanja lokalne samouprave, stečajni upravnik će objekte ponuditi novopazarskom preduzetniku Ameru Hadžifejzoviću koji je, kao fizičko lice, tokom nadmetanja za njih ponudio 78 miliona dinara (oko 660.000 evra).

Projekat izgradnje toplane na biomasu vredan 3,6 miliona evra

Nakon ranijeg zastoja u realizaciji projekta izgradnje toplane na biomasu u Novom Pazaru, vrednog 3,6 miliona evra, očekivalo se da će postrojenje biti izgrađeno sledeće godine, u okviru šireg plana za prelazak 10 operatera daljinskog grejanja u Srbiji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Studija je pokazala bi toplana na biomasu mogla da snabdeva toplotnom energijom oko 170.000 novih korisnika u Novom Pazaru, s obzirom da veliki broj javnih ustanova u centru grada, novoizgrađenih stambenih zgrada ili industrijskih postrojenja nije priključen na sistem daljinskog grejanja, izjavio je ranije pomoćnik gradonačelnika Faruk Suljević.

Širi projekat za izgradnju 10 toplana na biomasu u Srbiji je vredan 27 miliona evra, od kojih je 20 miliona zajam nemačke razvojne banke KfW, koja će dati i grant od dva miliona evra, dok je Vlada Švajcarske obezbedila pet miliona evra bespovratnih sredstava.

Među opštinama u kojima se projekat sprovodi su i Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Bajina Bašta, Valjevo, Priboj, Kladovo i Majdanpek.

KfW banka je ponudila i drugu tranšu kredita da dodatnih 15-20 operatera daljinskog grejanja u Srbiji pređe sa fosilnih goriva na biomasu. Projekat za razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji zajednički sprovode nemačka razvojna organizacija GIZ i KfW.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rumunija 610 miliona evra subvencijama solarne panele domacinstva

Rumunija sprema 610 miliona evra u subvencijama za solarne panele za domaćinstva

20. decembar 2018. - Rumunija namerava da odvoji i do 610 miliona evra za predstojeći javni poziv za solarne panele za domaćinstva

EMBER: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

Ember: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

20. decembar 2018. - Udeo struje iz vetroelektrana i solarnih parkova je prošle godine u EU prvi put prestigao gasne elektrane

mostar solarna elektrana kordic

Grad Mostar želi da instalira solarnu elektranu za sopstvenu potrošnju

20. decembar 2018. - Samo pre par nedelja Sarajevo je najavilo nešto slično -  javno preduzeće za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora

ZEZ Sunce: Solarne elektrane u vlasništvu građana

ZEZ Sunce: Solarne elektrane u vlasništvu građana

20. decembar 2018. - Zelena energetska zadruga osnovala je prošle nedelje Evropsku zadrugu ZEZ Sunce, sa ciljem da se...