Niš osnažuje građane pri sprovođenju energetske tranzicije

Niš je uključio građane i udruženja u planiranje energetske tranzicije i nastoji da omogući osnivanje energetskih zadruga koje bi gradile solarne elektrane, kaže gradski energetski menadžer Bojan Gajić.

Grad Niš namerava da osnuje prvi uslužni centar za energetsku efikasnost u Srbiji, na kojem će građani i upravnici zgrada na jednom mestu moći da dođu do informacija i saveta o štednji energije i obnovi stambenih objekata. Ta koncepcija, one-stop shop, jedna je od onih koje lokalne vlasti razmatraju kroz sprovođenje međunarodnog projekta mPower. On se finansira iz programa Evropske unije za inovacije Horizon 2020.

Navedeni uslužni centar bi u ponudi imao i sprovođenje detaljnih energetskih pregleda zgrada, kako bi vlasnici dobili uvid u opcije za unapređenje efikasnosti. Ta usluga bi pomogla pokretanju programa subvencija, na čemu gradska uprava ubrzano radi, potencijalno uz saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), objašnjava za Balkan Green Energy News gradski energetski menadžer Bojan Gajić.

Partnerstvo s Burgasom

Niš i bugarski grad Burgas su preko projekta mPower udružili snage i istražuju mogućnosti kolektivnog vlasništva nad fotonaponskim postrojenjima odnosno uspostavljanja energetskih zadruga ili zajednica, koje su i u Srbiji i u Bugarskoj tek u nastanku. Izučavaju se modeli po kojima će građani moći da zajedno grade solarne elektrane na površinama u vlasništvu države i lokalne samouprave, kompanija, na privatnoj zemlji i krovovima.

Niš bi mogao i da pomogne u osnivanju lokalne građanske energetske organizacije i da organizuje obuku i upari investicije na ovom polju sa sredstvima iz Evropske unije, napominje Gajić.

Projekat mPower je predstavnicima lokalnih samouprava omogućio da uče na primerima drugih evropskih opština i da dele iskustva. Od gradova iz regiona učestvuju i Križevci i Zenica.

Borba protiv energetskog siromaštva

„Gradska uprava je opredeljena za borbu protiv energetskog siromaštva. Glavni stubovi te politike su omogućavanje građanima da smanje troškove za energente putem obnove zgrada i podrška da sami proizvode električnu energiju“, izjavio je Gajić i ukazao na to da lokalne vlasti sarađuju sa građanima i udruženjima u oblikovanju energetske tranzicije.

Niš subvencioniše račune za grejanje tako da iznose najviše 20 odsto preko proseka

Nakon što je u Nišu uvedena naplata daljinskog grejanja po utrošku, mnogi stanari su počeli da se muče s pokrivanjem računa, jer su stare stambene zgrade u lošem stanju. Došlo je do sporova s Gradskom toplanom.

Grad je zatim uveo subvencije, pa onima čija je potrošnja toplotne energije za grejanje više od 20 odsto preko proseka, pokriva razliku iznad tog praga. Ta bi pogodnost nestala posle energetske obnove zgrade. Tačnije, ne bi bilo potrebe za njom. Gajić ističe da Gradska toplana nadoknađuje trošak efikasnošću i boljom organizacijom.

Niš odbrojava dane mazutu i lož-ulju

Treći grad po veličini u Srbiji je skoro celu grejnu mrežu prebacio na gas, s namerom da dovrši taj posao za najviše četiri godine. Poslednja rekonstrukcija je izvršena krajem 2019, kada je toplana Somborska od 10,7 megavata prešla na to gorivo i prestala da koristi mazut.

Udeo kotlarnica na tečna fosilna goriva u proizvodnji energije za grejanje spao je na samo četiri procenta

Sedam kotlarnica na gas čini 90 odsto ukupnog kapaciteta, a u količini proizvedene energije one učestvuju sa čak 96 procenata. Ostalo je još osam sistema na mazut i jedan na lož-ulje. Trenutno je u pripremi prebacivanje postrojenja Čair, snage 10,9 megavata, na gas.

Planira se značajno uvođenje biomase u sistem daljinskog grejanja, a za početak će pogon od jednog ili dva megavata preći na biomasu od šumskog otpada, navodi Gajić. Daljinsko grejanje koristi trećina domaćinstava u Nišu.

Ulazak geotermalne i solarne termalne tehnologije

Iz istražne bušotine dubine 303 metra u krugu toplane Krivi vir crpi se voda temperature 20,3 stepena Celzijusa i pet litara u sekundi se uz prethodnu hemijsku pripremu upumpava u sistem. Posle ovog uspešnog zahvata od pre nekoliko godina, priprema se i bušenje geotermalnog izvora dubokog 1.200 metara, za šta bi bila potrebna sredstva od države, a EBRD je zainteresovan, otkriva energetski menadžer Grada Niša.

U ovoj oblasti postoji još jedan pionirski projekat za jug Srbije. Na 120 kvadratnih metara krova kuhinje koja hranom snabdeva vrtiće i škole postavljeni su solarni kolektori snage 85 kilovata za grejanje vode, čime je zamenjen kotao na mazut. Uvođenje solarne termalne tehnologije završeno je pre godinu dana uz sufinansiranje iz Fonda za energetsku efikasnost.