Negativne cene struje u Evropi zaustavljaju termoelektrane na Zapadnom Balkanu

Potrošači u Evropi za katolički Božić dobili su poklon u vidu veoma niskih ili čak negativnih cena električne energije. Naravno, pod uslovom da sa kompanijom koja ih snabdeva imau takvu dogovorenu tarifu. Iako su cene i na berzama u regionu bile slične, retki su potrošači koji su to mogli i da iskoriste, a problemi su se, možda po prvi put uz javno priznanje, pojavili za proizvođače električne energije, tačnije Termoelektranu Gacko.

Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko, sastavni deo Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), zaustavili su proizvodnju zbog, kako su objasnili, niskih cena na tržištu, što se dešava i kolegama u Evropi. Stručnjaci kažu da ova nova situacija za elektroprivrede na Zapadnom Balkanu jeste problem, ali i prilika.

Veoma niske ili negativne cene realnost su u Evropi više od 15 godina i dobrim delom su posledica sve većeg udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji. Tako se dešava da je leti proizvodnja solarnih elektrana velika, pa ako je i potrošnja smanjena onda ima struje u izobilju, kao što je bio slučaj početkom jula ove godine.

Vreme oko katoličkog Božića je takođe pogodno za ovakve situacije jer obično vetroparkovi proizvode dosta energije, a zbog praznika potrošnja u inudstriji je smanjena.

Cena na SEEPEX-u bila je 0,03 evra po MWh

Tako su cene za 24. decembar bile negativne u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a u ostatku Zapadne Evrope nisu prešče 6,5 evra po MWh. Inače, u decembru su se kretale između 100 i 150 evra.

Slično je bilo na srpskoj berzi SEEPEX. Cena je u ranim jutarnjim satima u nedelju, 24. decembra, bila 0,17 evra po MWh, a u ponedeljak, 25. decembra, 0,03 evra. Do ovog kraha cene su se, kao i u Evropi, u decembru kretale u rasponu 100-150 evra.

Šta se za to vreme dešaval u BiH? U nedelju je Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko saopštio da će u ponoć obustaviti proizvodnju električne energije, i da je reč o planskom zastoju, preneli su lokalni mediji.

Kasnije su Nezavisne novine objavile da je razlog u stvari nedostatak uglja, ali je RiTE to demantovala.

Skoko: Dalji rad bi bio apsolutno neisplativ

Maksim Skoko, vršilac dužnosti direktora RiTE Gacko, izjavio je da je jedini razlog zaustavljanja elektrane niska cena struje na berzama, zbog čega je potpuno nelogičan i neisplativ rad u tim uslovima.

„U nedjelju su cijene na berzama u Srbiji bile reda veličine nula i četiri evra do 25 evra, zavisno od sata u kojem se prodaje. S obzirom na to da mi prodajemo energiju vani, u toku 24 časa, taj rad je apsolutno neisplativ“, rekao je Skoko, i niske cene objasnio praznikom u Evropi.

Istina, priznao je, postoji potreba za dodatnom pripremom postrojenja i dopremanje dodatnih količina uglja na deponije, ali da zbog toga termoelektrana nije morala da stane. Povratak na mrežu, kako je dodao, očekuje se za koji dan.

Treba reći da je TE Gacko uz TE Ugljevik oslonac ERS-a jer iz njih dobija 56 odsto svoje ukupne proizvodnje električne energije. Obe elektrane imaju snagu po 300 MW.

Kušljugić: Prilika za region, ali samo uz zajedničku koordinaciju

Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsednik RESET-a, kaže za Balkan Green Energy News da izjave iz RiTe Gacko govore da su operativni troškovi veći nego li cena na tržištu što znači da termoelektrana izvozi električnu energiju. Pad cena u Evropi za vreme božićnih i novogodišnjih praznika, posebno kada je zima blaga, je, dodaje, uobičajena pojava, i posledica je načina organizovanja evropskih tržišta električne energije prema marginalnim cenama.

Elektroprivrede imaju fleksibilan portfolij proizvodnje jer upravljaju sa velikim akumulacionim hidroelektranama

Međutim, sa povećanjem učešća obnovljive energije iz vjetra i solara pojava niskih, a povremeno i negativnih cena, se javlja uglavnom kada je proizvodnja iz ovih izvora velika, kaže Kušljugić.

Pošto se u Evropi planira dalji rast kapaciteta ove vrste varijabilnih obnovljivih izvora očekivati je da će cene biti veoma promenljive u zavisnosti od vremenskih uslova. Od niskih cena, kako on ističe, na evropskim berzama korist mogu da imaju trgovci koji imaju fleksibilan protfolij proizvodnje i potrošnje.

Na pitanje šta to znači za Zapadni Balkan Kušljugić odgovara da većina elektroprivreda ima fleksibilan portfolij proizvodnje jer upravljaju sa velikim akumulacionim hidroelektranama.

Izrada NEKP-ova je prilika da se nešto uradi

Ali, kako dodaje, da bi se iskoristila fleksibilnost potencijala hidroelektrana u regiji, koji je najveći u Evropi, za trgovanje na evropskim berzama na kojima će cena biti izrazito promenjiva potrebno je uspostaviti mehanizam regionalne koordinacije iskorišćavanja hidropotencijala, što zahteva i koordinirano planiranje procesa dekarbonizacije na regionalnom nivou.

„Izrada finalnih verzija nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) može biti povod da se ova ogromna prilika koje elektroprivrede u regiji imaju ozbiljnije analizira“, savetuje Kušljugić.