Životna sredina

Nedelja u kojoj je planeta skoro svakog dana obarala rekorde u visokim temperaturama

Nedelja u kojoj je planeta zabeležila više dana sa rekordno visokim temperaturama

Foto: Pexels/Pixabay

Objavljeno

07.07.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.07.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Tokom ove nedelje više puta je oboren rekord u zabeleženoj prosečnoj svetskoj temperaturi, i što je najgore, taj trend će se verovatno nastaviti tokom leta. Tri najtoplija dana zabeležena ove nedelje pripisana su kombinaciji klimatskih promena i globalnog vremenskog događaja El Ninjo.

U ponedeljak, 3. jula, prosečna svetska temperatura dostigla je 17,01 stepeni Celzijusa, popevši se iznad sedamnaestog podeljk prvi put od početka merenja i nadmašivši prethodni rekord, od 16,92, izmeren u avgustu 2016. Međutim, novi rekord je oboren samo dan kasnije, pri čemu se prosečna svetska temperatura u utorak popela na 17,18 stepeni, a zatim na 17,23 u četvrtak.

Klimatske promene i El Ninjo će doneti nove rekordne temperature u narednim nedeljama

El Ninjo, koji se javlja svake dve do sedam godina, donoseći povećane temperature širom sveta, još nije dostigao vrhunac, upozoravaju naučnici, i dodaju da se novi rekordi očekuju u narednim nedeljama. Neki veruju da će ovaj jul na kraju biti najtopliji mesec ikada zabeležen.

Jul 2023. bi mogao da bude najtopliji mesec ikada

Inače, u maju je Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorila da će globalne temperature verovatno porasti na rekordne nivoe između 2023. i 2027. godine, podstaknute emisijama gasova sa efektom staklene bašte i El Ninjom. Godišnja prosečna globalna temperatura mogla bi da bude više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa tokom najmanje jedne godine, upozorio je SMO.

Međuvladin panel o Klimatske promene (eng. Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC) ranije je saopštio da je ljudska aktivnost zmeđu 2011. i 2020. godine izazvala porast globalne površinske temperature Zemlje za 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na drugu polovinu 19. veka, što je dovelo do požara, poplava i nestašice hrane širom sveta.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Izvestaj EIB, Više od 60 odsto kompanija u Evropi ulaze u ublazavanje i prilagođavanje klimatskim promenama

Većina kompanija u EU ulaže u ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje

7. jul 2023. - EIB je ocenio da evropske kompanije prednjače u zelenoj tranziciji, uprkos geopolitičkim rizicima i poremećajima u snabdevanju.

Leto je imalo 66 dana sa temperaturama iznad 32 stepena

7. jul 2023. - Prosečna temperatura vazduha tokom leta 2024. bila je najviša ikada zabeležena u Evropi u letnjoj sezoni, pokazali su podaci C3S

Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika presudna za zadrzavanje globalnog zagrevanja ispod dva stepena Celzijusa

Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika presudna za ograničavanje globalnog zagrevanja

7. jul 2023. - Tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) igraju važnu ulogu u mnogim strategijama ublažavanja klimatskih promena

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

7. jul 2023. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske