Dok sve veći broj zemalja širom sveta prihvata nuklearnu energiju kao ključni instrument za ostvarivanje energetske bezbednosti i dostizanje klimatskih ciljeva, nova analiza Agencije za nuklearnu energiju (NEA) pokazuje da će za značajno povećanje globalnih kapaciteta biti potrebno više kvalifikovane radne snage, snažniji lanci snabdevanja i znatno više investicija. Takođe se naglašava značaj produženja radnog veka postojećih nuklearnih elektrana.
Izveštaj pod nazivom Nuclear Energy Outlook: Global Installed Capacity to 2050 and Beyond dolazi u prelomnom trenutku za sektor nuklearne energije nakon decenija ograničene izgradnje novih postrojenja, navodi se u saopštenju NEA, koja radi u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Izveštaj se zasniva na četiri scenarija koji opisuju kako bi se globalni instalisani kapaciteti nuklearne energije mogli razvijati do 2050. godine i nakon toga, uključujući modernizaciju i produženje radnog veka postojećih postrojenja, kao i izgradnju novih elektrana velikog kapaciteta i malih modularnih reaktora (SMR-ova).
Četiri scenarija globalnog rasta nuklearnih kapaciteta do 2050.
Scenario koji projektuje slab rast (Low Scenario) predviđa da će globalni instalisani nuklearni kapaciteti dostići svega 347 GW do 2050. godine, budući da gašenje elektrana u zemljama OECD-a potire efekat novih projekata, a zamah koji postoji u poslednje vreme ne uspeva da se pretvori u stabilan rast.
Scenario zasnovan na aktuelnim trendovima (Current Trends Scenario) predviđa da će globalni kapaciteti do polovine veka dostići 619 GW, pri čemu rast u velikoj meri pokreću planirani i predloženi projekti u zemljama van OECD-a.
Ambiciozni scenario (Ambitious Scenario) predviđa ukupno 883 GW globalnih nuklearnih kapaciteta do 2050. godine, uz veći doprinos gradnje novih elektrana i SMR-ova, dok najambicioznija vizija, pod nazivom Transformativni scenario (Transformative Scenario), predviđa da će se globalni kapaciteti više nego utrostručiti i dostići oko 1.324 GW.
Najoptimističniji scenario predviđa da će globalni kapaciteti dostići 1.324 GW, zhavaljujući ambicioznim ciljevima SAD i Indije
Transformativni scenario zasniva se na dugoročnim ciljevima pojedinačnih država, uključujući i plan Sjedinjenih Američkih Država da do 2050. učetvorostruče svoj nuklearni kapacitet i cilj Indije da dostigne 100 GW do 2047. Ova projekcija uključuje produženje radnog veka postojećih elektrana, ubrzanu izgradnju velikih postrojenja i uvođenje značajnih kapaciteta SMR-ova.
Međutim, ovaj scenario zahteva velike promene u državnim politikama, kao i u realizaciji projekata, industrijskim kapacitetima i finansiranju, naglašava NEA.
Kina i Rusija dominiraju međunarodnim nuklearnim tržištem
NEA takođe navodi da iako se oko 78% postojećih globalnih nuklearnih kapaciteta trenutno nalazi u zemljama OECD-a, zemlje koje nisu u toj organizaciji imaju najveći udeo u kapacitetima koji bi trebalo da budu završeni u kratkoročnom periodu. Od 70 GW koji su trenutno u izgradnji, oko 80% nalazi se u zemljama van OECD-a, pri čemu prednjači Kina sa više od 33 GW.
Kada je reč o dobavljačima nuklearne tehnologije, u izveštaju se naglašava da Kina i Rusija trenutno imaju snažnu poziciju na međunarodnom tržištu, dok dobavljači iz zemalja OECD-a drže značajan, ali manje razvijen portfolio projekata.
Projekti u zemljama van OECD-a čine 80% nuklearnih kapaciteta koji su trenutno u izgradnji
Kina prednjači sa 85 GW planiranih ili projekata u izgradnji zasnovanim na kineskoj tehnologiji, mada se uglavnom radi o domaćim projektima. S druge strane, 54% od ukupno 57 GW ruskih reaktora u razvoju su izvozni projekti. Takođe, ruska tehnologija čini više od 40% uvezenih reaktora u svetu, navodi se u izveštaju.
Dobavljači iz zemalja OECD-a – Francuska, Južna Koreja i SAD – imaju ukupan portfolio projekata od oko 75 GW, pri čemu izvozni projekti čine 54%.
Produženje životnog veka starih nuklearki je od suštinskog značaja
NEA takođe naglašava da produženje radnog veka postojećih nuklearnih elektrana ostaje ključni faktor u ostvarivanju globalnih ciljeva. Dozvole za rad velikog broja reaktora u zemljama OECD-a ističu pre 2040. godine. Planiranim produženjem njihovog rada na 60 godina, a sve češće i na 80 godina, mogli bi da se očuvaju pouzdani kapaciteti sa niskim emisijama CO2 i doprinese energetskoj bezbednosti, navodi se u izveštaju.
Produžetak rada postojećih nuklearnih elektrana jednako je važan kao i izgradnja novih
Međutim, u izveštaju se upozorava da nuklearne elektrane ukupnog kapaciteta preko 50 GW u zemljama OECD-a još uvek nisu obezbedile dozvole za rad do 2040. godine.
Kada je reč o radnoj snazi i lancima snabdevanja, NEA navodi da je ograničen broj novih nuklearnih projekata u proteklih 25 godina doveo da nedostatka industrijskih kapaciteta i iskustva u realizaciji projekata.
Finansiranje nuklearnih projekata mora značajno da se poveća
Finansiranje je takođe veliki izazov. U poslednje vereme, globalni kapitalni izdaci za nove nuklearne projekte u proseku su iznosili oko 30 milijardi američkih dolara godišnje, i to velikim delom u Kini i Rusiji. Da bi se ostvarili ambiciozniji planovi razvoja, ovi izdaci će morati značajno da porastu, naglašava NEA.
Transformativni scenario bi mogao značiti do 200 milijardi dolara godišnjih investicija u zemljama OECD-a tokom sledeće decenije
Agencija procenjuje da bi godišnje finansiranje u zemljama OECD-a moralo da poraste sa oko 12 milijardi dolara u prethodnoj deceniji na prosečno 68 milijardi dolara u Ambicioznom scenariju i 143 milijarde dolara u Transformativnom scenariju. Već u sledećoj deceniji, u Transformativnom scenariju potrebe za finansiranjem u zemljama OECD-a mogle bi da dostignu skoro 200 milijardi dolara godišnje.
Međutim, u izveštaju se napominje i da državni budžeti sami neće moći da podmire ove potrebe i da će biti neophodno da se mobiliše privatni kapital. NEA takođe smatra da su za ostvarenje ciljeva u sektoru nuklearne energije potrebni koordinisani napori vlada, industrije i finansijskih institucija.
