Mickoski: Evropi ove zime preti energetska kriza zbog Ukrajine

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da će predstojeća zima biti izazovna u sektoru energetike jer očekuje povećanje cene struje na berzama u Evropi zbog dešavanja u Ukrajini.

Ukrajina je zbog rata sa Rusijom ostala bez skoro polovine kapaciteta za proizvodnju električne energije, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), pa je od izvoznika postala uvoznik električne energije.

Upozorenje premijera Hristijana Mickoskog može se povezati sa nedavnim zahtevima i apelima balkanskih zemalja, Grčke, Bugarske, Rumunije i Severne Makedonije, povodom velikog rasta cena struje, zbog čega smatraju da je kriza već zahvatila region. Ove države su, takođe, istakle da se dešava da su cene na njihovim berzama električne energije veće nego na berzama u ostalom delu Evrope. Zima bi mogla da dodatno zakomplikuje situaciju.

Mickovski je izjavio, kako je prenela agencija MIA, da ima osećaj da će ova zima biti prilično izazovna ne zbog temperatura, već zbog situacije koja se dešava u Ukrajini. Tamo je, kako je dodao, elektroenergetski sistem potpuno uništen, pa je Ukrajina primorana da crpi energiju iz Evrope.

Elektroenergetski sistem Ukrajine je potpuno uništen

To će povećati cene struje na evropskim berzama i smanjiće raspoložive količine, tako da Severna Makedonija mora da bude spremna, istakao je Mickoski.

Premijer je naglasio da je poslovanje državne kompanije Elektrani na Severna Makedonija (ESM) normalizovano, iako je nasleđen dug od pet milijardi denara (81 milion evra). Mickoski je postao premijer u junu nakon što je njegova stranka VMRO-DPMNE pobedila na izborima, što je označilo promenu vlasti.

Sanja Božinovska je postala ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina, a ESM je dobio novo rukovodstvo, koje je ubrzo saopštilo da je primorano na neplanirani uvoz struje zbog loše situacije u fimi.

O visokim cenama struje u JIE raspravljaće se 15. oktobra u Briselu

Problemi sa cenama struje u Jugoistočnoj Evropi započeli su prošlog leta kada su rekordno visoke temperature povećale potrošnju električne energije, a cene su su duplirale u odnosu na prethodni period i dostizale nivoe iz period energetske krize.

Ali, stručnjaci vrućine nisu videli kao glavni razlog rasta cena, već smanjenje prekograničnih prenosnih kapaciteta, izvoz u Ukrajinu, ali i Flow Base Market Coupling (FBMC). Reč je o mehanizmu za funkcionisanje tržišta električne energije koji se primenjuje u velikom broju evropskih zemalja.

Micotakis: Cene su duplirane

Bugarska, Grčka i Rumunija su od Evropske komisije zatražile da reaguje kako bi se sprečilo divljanje cena, na šta je vlada EU odgovorila da će se o tome razgovarati 15. oktobra.

U pismu Komisiji grčki premijer Kirijakos Micotakis je naveo da su veleprodajne cene u Grčkoj od aprila, kada su iznosile 60 evra za megavat-sat (MWh), više nego udvostručene na 130 evra u avgustu. To je ocenio kao regionalnu krizu.

Severna Makedonija se žalila Energetskoj zajednici

Premijer je naveo da se rast cena dogodio uprkos uspehu u energetskoj tranzicji. Naime, proizvodnja struje iz vetra i solara u odnosu na 2023. povećana je 25 odsto, dok je u termoelektranama pala 27 odsto.

S obzrom da nije članica EU kao tri pomenute zemlje regiona, Severna Makedonija je zatražila od direktora Sekretarijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog da naloži da se ispitaju razlozi ogromnog dispariteta u cenama.

Ukrajina je, inače, do sukoba sa Rusijom bila izvoznik struje, a sada je uvoznik. Tako je prošlog leta region Jugoistočne Evrope u proseku u Ukrajinu i Moldaviju izvozio 800 MW, a leta 2021. je iz Ukrajine uvozio 700 MW.