Mervar: Najjeftiniji scenario za razvoj slovenačke energetike je bez nuklearki

Ako se gledaju samo neophodne investicije, najbolji scenario za razvoj slovenačke elektroenergetike je gradnja nove nuklearne elektrane Krško 2 i produžetka rada postojeće nuklearke Krško. Ali, ako se uključe i ostali troškovi najjeftiniji scenario je bez gradnje nove nuklearne elektrane Krško 2 i bez produžetka rada nuklearke Krško, uz oslanjanje na solar, vetar, skladištenje energije, gasne elektrane. Scenario sa 100 odsto obnovljivih izvora energije, nije ni izvodljiv, ni realan, naveo je u svojoj analizi Aleksander Mervar, generalni direktor slovenačkog operatora prenosnog sistema ELES.

Studiju izvodljivosti različitih scenarija definisanih u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP), sa naglaskom na analizu scenarija 100 odsto obnovljivih izvora energije u slovenačkom elektroenergetskom sektoru do 2050. godine Aleksander Mervar je sa svojim saradnicima uradio po narudžbini Ministarstva životne sredine, klime i energetike.

Uporedo sa izradom studije ELES je objavio i korigovanu analizu scenarija 100 odsto OIE. ELES je saopštio da dva dokumenta objavljuje zbog izuzetnog interesovanja medija.

„Objavljivanjem oba dokumenta prvenstveno želimo da sprečimo medijske i političke spekulacije o navodnim nalazima studije, kao i manipulisanje i pogrešno tumačenje“, naveo je ELES.

Studija je završena 26. avgusta, ali je tek sad zvanično objavljena

Studije su bile predmet različitih tumačenja u zavisnosti od toga da li tumači podržavaju ili se protive gradnji nuklearke Krško 2 (JEK 2). Takođe, su bile deo polemike prilikom odluke da se otkaže referendum o JEK 2 zakazan za 24. novembar.

ELES je sada saopštio da je osnovna studija predata Ministarstvu 26. avgusta, a autor studije je u oktobru 2024. godine dopunio osnovnu verziju zbog novih činjenica dodatkom u poglavlju 7, strana 45.

Dva rangiranja

U studiji se navodi da je analizom deset odabranih varijanti rangirane tri najbolje. Prva je rad elektrane Krško do 2063, gradnja Krška 2 i instalacija solarnih elektrana snage 3.250 MW (24,4 milijarde evra). Na drugom mestu je rad nuklearke Krško do 2064, odustajanje od projekta Krško 2 i gradnja fotonaponskih elektrana snage 7.000 MW (25,7 milijarde evra). Trećeplasirana je varijanta bez nuklearki Krško i Krško 2 i sa solarnim elektranama snage 8.595 MW (27,1 milijarda evra).

Mervar navodi da su sve tri varijante izvodljive i da je zarad optimalnije i lakše odluke nadležnih uradio i SWOT analizu ove tri varijante i scenarija 100% OIE.

Rangiranje se menja kada se uključe troškovi rada i održavanja, kao i gubici skladištenja energije

Ali, na sledećoj strani studije, strani 45, on navodi da procene investicija priliko analize ovih deset varijanti ne uzimaju u obzir buduće troškove rada i održavanja, kao i gubitke tokom ciklusa punjenja/pražnjenja reverzibilnih elektrana i baterija.

Troškovi rada i održavanja su posebno izraženi u najbolje rangiranom scenariju, a troškovi gubitaka u radu reverziblnih elektrana i baterija u varijanti koja je na trećem mestu.

Ako se, kako kaže, i to uzme u obzir onda se rangiranje menja, pa su povoljnije varijante bez nuklearne energije. Tako trećeplasirana varijanta – bez gradnje nove i sa prestankom rada postojeće nuklearke postaje najjeftinija (35,7 milijardi evra), a scenario sa gradnjom elektrane Krško 2 i nastavkom rada Krška do 2063. najskuplji (53,9 milijardi evra). Opcija sa 100 odsto OIE je procenjena na 85,9 milijardi evra.

Korigovana analiza scenarija 100 odsto OIE povećava iznos prvoplasirane varijante na 39,4 milijarde, a trećeplasirane na 55,2 milijarde evra.

Mervar: Podržavam dobro osmišljen niskougljenični scenario

ELES je u saopštenju naveo da scenario sa 100 odsto obnovljivim izvorima energije nije ni realan, ni izvodljiv, a ekonomski je besmislen za elektroenergetski sistem Slovenije, za državu Sloveniju kao potencijalnog isplatioca subvencija, za investitore u solarne elektrane bez subvencija, kao i za slovenačke krajnje potrošače električne energije.

Mervar, inače, pojam 100 odsto tumači kao sistem u kojem je sva proizvedena električna energija isključivo iz obnovljivih izvora energije. Zato u njega ne uključuje, na primer, proizvodnju električne energije iz reverzibilnih hidroelektrana i i baterija.

Mervar podržava scenario izbalansirane obnovljive energije, sa kombinacijom kapaciteta za skladištenje energije, proizvodnje zelenog vodonika i odgovarajućih strateških rezervi u vidu gasnih elektrana, koje će služiti za premošćavanje vanrednih situacija u Evropi.

Podržavam dobro osmišljen niskougljenični scenario, istakao je u studiji Mervar.