OIE

Malo selo u Nemačkoj proizvodi za sebe električnu i toplotnu energiju

Malo selo u Nemackoj proizvodi za sebe elekticnu i toplotnu energiju

Foto: Grad Trojenbricen

Objavljeno

04.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

04.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Feldhajm, selo sa samo 130 stanovnika, ima sopstvenu električnu i toplotnu energiju. Dok računi širom Evrope rastu, njegovi stanovnici ne brinu o računima već duže od jedne decenije, zahvaljujući razvijenom sistemu proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Na sat i po vremena vožnje od Berlina nalazi se prvo energetski nezavisno i ugljenično neutralno selo u Nemačkoj. Električna i toplotna energija se proizvode na licu mesta.

Prvi korak ka energetskoj nezavisnosti napravljen je pre skoro 30 godina, izgradnjom četiri vetroturbine. Mihael Rašeman, tada student, tražio je ravno i vetrovito mesto za vetroelektranu. Lokalno udruženje poljoprivrednika mu je ustupilo zemljište, a nekoliko lokalaca se u sledećoj fazi pridružilo u svojstvu investitora.

Rašeman je u međuvremenu postao jedan od osnivača kompanije Energiequelle, koja danas broji četiristo zaposlenih, a u ataru sela je izgrađeno ukupno 55 vetroturbina. Te mašine proizvode dovoljno struje za 65.000 domaćinstava. Selo koristi samo jedan odsto proizvedene energije, dok ostatak ide u mrežu.

Selo ima vlastitu toplotnu i elektromrežu

Energiequelle se 2008. godine udružio sa asocijacijom poljoprivrednika Feldhajma i pokrenuo proizvodnju biogasa i toplotne energije iz tog goriva. Postrojenje je prvobitno bilo namenjeno za grejanje farme svinja. Kasnije je prošireno, tako da meštani imaju daljinsko grejanje.

Selo je iz godine u godinu napredovalo na polju proizvodnje obnovljive energije i tako stremilo energetskoj nezavisnosti. Konačni korak je napravljen 2010, formiranjem lokalne toplotne i elektromreže. Postavljeni su solarni paneli, baterije i gorionik za drvenu sečku. Štaviše, Energiequelle takođe gradi elektrolizer za snabdevanje lokalnih autobusa vodonikom.

Cena struje je četiri puta manja od nemačkog proseka

Priključak na lokalnu mrežu koštao je domaćinstva po 3.000 evra, što se i te kako isplatilo, jer jedan kilovat-sat struje sada plaćaju 12 centi, što je četiri puta manje od proseka u Nemačkoj. Cena grejanja je upola manja od nacionalnog proseka – 7,5 centi po kilovat-satu.

Katlin Tompson, koja radi za lokalnu organizaciju Forum novih energija, kaže da građani mogu mirno da spavaju. „Oni nemaju nikakve brige, jer se cene energije neće promeniti ni sada niti u neposrednoj budućnosti“, rekla je.

Velik broj turista iz celog sveta svakodnevno posećuje selo kako bi stekli uvid i dobilli ideje za razvoj sličnih projekata. „Mogućnost lokalnog stanovništva da učestvuje i ima koristi od projekta bilo je ključno za Feldhajmov uspeh“, izjavio je za medije Mihael Knape, gradonačelnik Trojenbricena, opštine kojoj Feldhajm pripada.

Ovo je prvo selo u Nemačkoj koje je uvidelo značaj i efikasnost zelene energije. U susednoj Francuskoj, lokalna samouprava u mestu Mitersolc na severoistoku zemlje od 2008. koristi električnu energiju dobijenu pomoću solarnih panela i dve male hidroelektrane, što je račune za struju približilo nuli. U grčkom selu Samarina, geotermalna energija se koristi za renoviranje zgrada kao i za otapanje snega i leda sa javnih površina.

Nije sve tako zeleno

Feldhajm ne brine o računima za energente i nije zavisan od fosilnog gasa, čije su cene Evropi zadale glavobolju i pre početka rata u Ukrajini. Ipak, priča nije dovršena.

Naime, iako tvrde da su postigli ugljeničnu neutralnost, stanovnici i dalje koriste automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Javni prevoz u ovom području nije dovoljno razvijen. Rašeman je istakao da je u Feldhajmu sve više električnih vozila nakon što su u selu postavljeni punjači.

Uprkos tome što je ugljenični otisak ovog mesta jako nizak, i zelena tehnologija utiče na životnu sredinu.

Sagorevanjem biogasa i sečke dolazi do emisije gasova sa efektom staklene bašte: ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida. Takođe, oni se ispuštaju pri proizvodnji cementa, koji se koristi u građevinskim radovima.

Katlin Tompson ne poriče da usled sagorevanja biogasa i drvene sečke CO2 izlazi u atmosferu, ali napominje da te emisije ne premašuju količinu ugljenika koji se apsorboje tokom fotosinteze.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

maja-pokrovac-solar-projekti

Pokrovac: U Hrvatskoj lakše graditi postrojenje na fosilna goriva od 10 MW nego solarno od 1 MW

4. maj 2023. - U Hrvatskoj se u industrijskim zonama mogu graditi postrojenja na fosilna goriva do 10 MW bez procene uticaja na životnu sredinu

Solarni paneli iznad kanala za navodnjavanje, resenje Indijanske zajednice reke Hila

Indijanska zajednica u Arizoni pokriva kanale za navodnjavanje solarnim panelima

4. maj 2023. - Kako bi smanjila isparavanje vode, uprava rezervata Indijanska zajednica reke Hila je odlučila da postavi solarne panele iznad kanala za navodnjavanje

U pustinji Atakama će biti izgrađen najveći sistem skladištenja energije na svetu

U pustinji Atakama se gradi najveći sistem za skladištenje energije na svetu

4. maj 2023. - Španski proizvođač zelene energije Grenergy započeo je izgradnju postrojenja za skladištenje energije u pustinji Atakama u Čileu

aktuelizovani projekti dve vetroelektrane na planini Vlasic

Ponovo aktuelizovani projekti dve vetroelektrane na planini Vlašić

4. maj 2023. - Planirani kapacitet za VP Energokul je 200 megavata, a za VE Vlašić 50 megavata. Obe lokacije su na planini Vlašić u centralnoj Bosni.