Električna energija

Kopač: Taksa na CO2 biće uvedena najkasnije do 2025. u regionu Zapadnog Balkana

taksa na co2 2025. zapadni balkan janez kopac

Foto: Energy Community/Twitter

Objavljeno

23.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Najkasnije do 2025. godine u zemljama Zapadnog Balkana biće uvedena taksa na ugljen-dioksid, izjavio je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Janez Kopač je za sledeći utorak najavio održavanje Ministarskog saveta Energetske zajednice u Beogradu na kojem će biti usvojeno više direktiva Evropske unije, među kojima su najvažnije o energetsko-klimatskoj politici, obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Direktiva o energetsko-klimatskoj politici odnosi se, kako je naveo, i na pripremu nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP).

Kao veoma važnu tačku dnevnog reda Ministarskog saveta on je istakao diskusiju o planu dekarbonizacije.

Taj dokument, koji bi trebalo da bude usvojen na Ministarskom savetu, predviđa uvođenje takse na CO2 u regionu najkasnije 2025, istakao je Kopač za televiziju N1 posle održavanja Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice u Beogradu.

Uvođenje takse na CO2 najbolji način da se ekonomija i energetika dekarbonizuju

Uvođenje takse je, prema njegovim rečima, najbolji i praktično jedini način da se ekonomija, energetika i ostali sektori okrenu većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i primeni mera za energetsku efikasnost.

Iako je to porez, to su i dodatni prihodi koji se mogu upotrebiti za potrebe te tranzicije i za finansiranje transformacije regiona uglja, koji na duži rok moraju naći neke nove delatnosti kojima će se baviti, objasnio je Kopač, kojem 1. decembra ističe mandat na ovoj funkciji.

Energetska tranzicija će sigurno trajati do 2050.

Kopač je ponovio da je uvođenje takse na CO2 na nacionalnom nivou bolje rešenje od prekogranične takse na ugljen-dioksid (eng. carbon border adjustement mechanism), koju je EU najavila za 2026. U prvom slučaju, dodao je, novac ostaje u zemljama koje ga uvedu, a u drugom ide u evropski budžet.

Kopač je naveo da je energetska tranzicija dugoročni proces, i da je jasno da će u Srbiji još decenijama raditi termoelektrane na ugalj.

Tranzicija će trajati skoro sigurno do 2050, naglasio je Kopač.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

federacija bih pravilnik energetske dozvole

U Federaciji BiH nije potrebna energetska dozvola za elektrane snage manje od 1 MW

23. novembar 2021. - Ministarstvo energije, rudarstva i industrije Federacije BiH donelo je Pravilnik o izdavanju energetske dozvole

La Kamera IRENA Moramo da instaliramo vise elektrana na obnovljive izvore i brze

La Kamera (IRENA): Moramo da instaliramo više elektrana na obnovljive izvore i brže

23. novembar 2021. - Šef agencije IRENA Frančesko la Kamera skrenuo je pažnju na geografsku koncentraciju širenja kapaciteta iz obnovljivih izvora u nekim delovima sveta

toplotni talas berze cene struje jie srbija evropa

Šta se krije iza rekordnih cena na berzama Jugoistočne Evrope: Krivci prenosna mreža, ali i još ponešto

23. novembar 2021. - Rekordno visoke temperature nisu razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto, pokazale au analize

zeleni celik elektricna vozila studija

Prelazak na zeleni čelik neznatno utiče na cenu električnih vozila

23. novembar 2021. - Prelazak na 100 odsto zelenog čelika do 2040. koštao bi samo osam evra, zbog troškova CO2 emisija, kao i pada troškova proizvodnje čelika