Kopač: Proizvođači struje iz uglja u Energetskoj zajednici profitiraju jer ne plaćaju emisije CO2

Proizvođači i trgovci strujom proizvedenom iz uglja u Energetskoj zajednici ostvaruju rekordne profite jer ne moraju da plaćaju cenu emisija CO2, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač na predstavljanju studije o uticaju klimatskih promena.

Dok Evropska unija priprema uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i novog paketa propisa za prelazak na čiste izvore energije (Fit for 55), elektrane na ugalj u Energetskoj zajednici povećavaju proizvodnju, upozorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Preduzeća koja upravljaju tim elektranama i trgovci strujom koriste situaciju jer nisu dužni da snose troškove za ispuštanje CO2 kao što to čine takve firme u Evropskoj uniji, rekao je.

“Razlika u ceni između neplaćanja za emisije CO2 u Energetskoj zajednici i, recimo, 50 evra po toni u EU čini ovaj posao izuzetno unosnim,” kazao je Kopač na predstavljanju studije pod nazivom Klimatska neutralnost u Energetskoj zajednici – pokretači i predlozi politika (Carbon Neutrality in the Energy Community – Drivers and Policy Proposals).

Kopač je naveo da se ovaj disparitet mora prevazići državnom politikom i finansijskim i pravnim merama, a da će inače potrajati još nekoliko godina.

Uvesti takse na emisije iz uglja i zaštititi ugrožene

Novac od oporezivanja korišćenja uglja treba da bude usmeren na finansiranje zelene tranzicije, dodao je. U suprotnom, prema njegovim rečima, evropske integracije ugovornih strana Energetske zajednice će usporiti. Izvoznici u EU biće suočeni sa prekograničnom taksom na CO2 ukoliko se ne počne sa plaćanjem za emisije gasova sa efektom staklene bašte ili se postojeći sistemi u tim zemljama ne usklade sa Sistemom za trgovanje emisijama EU.

Kopač je ranije predložio uvođenje takse na električnu energiju proizvedenu iz uglja i korišćenje tih prihoda za pomoć ranjivim zajednicama. Sistem treba da bude osmišljen tako da se taksa postepeno povećava, a da se prihodi usmeravaju ka ranjivim zajednicama.

Planiranjem se može uštedeti mnogo

Studiju o tome kako postići klimatsku neutralnost izradio je Centar za zelenu politiku (Green Policy Center), a finansirala Evropska fondacija za klimu (European Climate Foundation). Studija razmatra posvećenost EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine i nudi predloge ugovornim stranama Energetske zajednice.

“Postizanje klimatske neutralnosti nije lak proces. Ali to je neizbežno. Nema rasprave o tome da li postoje klimatske promene ili ne i da li treba delovati ili ne,” rekao je József Feiler, regionalni direktor Evropske fondacije za klimu.

Teži način je da se ne planira i da nas na to natera majka priroda, podvukao je. Feiler je dodao da se poslovno i političko okruženje menja u celom svetu. “Planiranje i sprovođenje promena štedi mnogo novca i rešava probleme ljudi na terenu, ali i vlada i kompanija,” naglasio je on.

Količina vode u rekama bi mogla skoro da se prepolovi do 2100. godine

Jedan od autora, Predrag Momčilović sa Geografskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je Zapadni Balkan posebno ugrožen klimatskim promenama. On je u studiji napisao da se za region predviđa porast temperature do kraja veka za četiri do pet stepeni Celzijusa u slučaju konstantnog porasta emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu, kao i da će prag od 1,5 stepeni biti pređen najkasnije 2035. godine.

Predviđa se da će sredinom ovog veka početi osetne promene u godišnjoj količini padavina – porasta u severnim delovima i kontinuiranog intenzivnog pada na jugu, uključujući i priobalna područja. Vrela i sušna leta koja smo već iskusili će se nastaviti sa većom učestalošću i dužim talasima vrućina, rekao je Momčilović i skrenuo pažnju na to da se očekuje nagli porast količine padavina u zimu.

Godišnji protok vode u rekama bi mogao da se smanji za preko 45% do 2100. godine, a ruralne zajednice bi verovatno bile nesrazmerno više pogođene nestašicama i lošijim kvalitetom vode, zaključeno je u studiji.

Prete nam glad i bolesti

Momčilović je skrenuo pažnju i na rizik od invazivnih vrsta i širenja zaraza i bolesti kukuruza, šećerne repe, voća i drugih važnih izvora hrane. Gubici u prinosu kukuruza mogu dostići i 52% do kraja veka, pokazala je studija.

Klimatske promene i porast temperatura stvaraju povoljno okruženje za izbijanje epidemija bolesti poput malarije, denga groznice, groznice Zapadnog Nila i kolere, dodaje se u studiji.

Direktor Centra za zelenu politiku András Huszár rekao je da bi se uvođenjem plaćanja za emisije CO2 u Energetskoj zajednici mogli izbeći negativni efekti prekogranične takse na CO2 i ostvariti prihodi za zelenu i pravednu tranziciju. Klimatska akcija, prema njegovim rečima, ne treba da znači gubitak posla za veliki broj ljudi, već otvaranje novih radnih mesta i preobuku. On je takođe podvukao da će sve više novca biti dostupno ugovornim stranama za prevenciju i kontrolu uticaja klimatskih promena na koordinisan način.