x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Konferencija o biomasi SEE Energy – Connect & Supply 2016 održana u Novom Sadu

18.11.2016. | Komentari: 0Autor:

Slika: Serbio
Konferencija o biomasi SEE Energy – Connect & Supply 2016 održana u Novom Sadu

U Srbiji se obnovljivi izvori energije koriste znatno više u poslednjih nekoliko godina, ali ogromni potencijal biomase za proizvodnju toplotne i električne energije još nije iskorišćen. Ovo je poruka koju su poslali učesnici međunarodne konferencije „SEE Energy – Connect & Supply 2016“ održane u Novom Sadu, u organizaciji Nacionalne agencije za biomasu Serbio.

Obećavajući pomoć Pokrajine zainteresovanim investitorima, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović rekao je na otvaranju skupa da donosioci odluka i sami još treba da uče o potencijalima biomase. On je podsetio da se svega 3-5% ukupne energije potrošene u Vojvodini dobija iz biomase, koju mnogi i dalje tretiraju kao „jedan nus-produkt poljoprivredne proizvodnje“.

Podršku konferenciji pružio je i predsednik Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap, koji je naglasio važnost korišćenja naučnih dostignuća i potrebu da se povežu domaća i strana preduzeća iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Kao predstavnica organizatora skupa, Nataša Pavićević Bajić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu Serbio, pohvalila je dobar odziv zainteresovanih strana i pružila uvid u to kako nastaje cirkularna ekonomija.

„Svaki dinar koji smo platili za gas i koji izađe iz ove zemlje, osiromašio je državu; a svaki dinar koji platimo za toplotnu energiju koja je proizvedena od naših resursa, vrati se. I to je taj krug koji počinje da razvija jednu potpuno novu privredu, i koji stvara jednu novu dodatnu vrednost,“ objasnila je Nataša Pavićević Bajić, i ukazala na to da su potencijali biomase ogromni. „Po svim analizama, dve trećine obnovljivih izvora energije su resursi iz biomase, odnosno poljoprivredne i šumske biomase.“

Rajner Šelhas, rukovodilac GIZ DKTI komponente “Snabdevanje biomasom” izrazio je zadovoljstvo sve većim interesovanjem opština i gradova širom Srbije da počnu da koriste biomasu za grejanje i naveo primer opštine Priboj koja je nedavno počela da greje javne zgrade biomasom.Šelhas je ukazao na potencijal izgradnje kogenerativnih potencijala na biomasu i izrazio nadu da će ih u budućnosti biti više u Srbiji.

Da bi se projekti u oblasti biomase realizovali potrebno je obezbediti finansiranje. Učesnici konferencije su  primetili da komercijalne banke u Srbiji ne znaju da formulišu kreditnu politiku, što otežava finansiranje projekata.

Uspešne priče iz Srbije i inostranstva

Dobar primer iz prakse stiže iz Litvanije koja  na odličan način koristi ogroman potencijal biomase. O tome je prisutnim učesnicima pričao Marius Dubininkas, komercijalni direktor i član upravnog odbora kompanije Enerstena Group iz Litvanije, koja je lider među baltičkim zemljama kada je reč o tehnologijama za grejanje na biomasu. U Litvaniji  šume čine oko 33,2 odsto ukupne površine, a najveći deo energije koja se dobije iz obnovljivih izvora dobija se upravo od biomase. U gradu Kaunasu, u kojem se nalazi sedište kompanije Enerstena, cena toplotne energije pala je za 50 odsto nakon što je grad počeo da se greje na biomasu. Enerstena,  koja se inače bavi proizvodnjom opreme za grejanje na biomasu obezbedila je daljinsko grejanje za oko 300.000 stanovnika tog grada. Uz proizvodnju toplotne energije, kompanija kroz kogeneraciju proizvodi i električnu energiju, od koje ostvaruje dodatnu zaradu. Korišćenjem potencijala biomase otvorilo se oko 6.500 radnih mesta, a do 2020. godine se očekuje otvaranje još hiljadu. Do tada će u Litvaniji biomasa činiti čak  80% od ukupne energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Da je neiskorišćenost biomase ravna bačenom zlatu objasnio je Viktor Radić, regionalni manedžer austrijske kompanije Polytechnik GmbH. Ukazao je na to da se često zaboravljaju nusproizvodi poput: granja, lišća, sena, slame, presovanog voća, orezine iz vinograda, ljuske od kafe, balege i još 140 vrsta ostataka iz proizvodnje. Ništa od toga nije otpad, nego neiskorišćena nekonvencionalna biomasa, podsetio je Radić. Navodeći da njegova kompanija, koja među klijentima ima i mala i srednja preduzeća, ali i velike svetske kompanije kao što su  Airbus i L’Oreal, već 50 godina pruža prilagođena rešenja od silosa do kotla, Radić je podsetio da se biomasa, između ostalog, brzo isplati kao izvor energije zato što ne zahteva dodatnu preradu.

Raznovrstan portfolio energetskih usluga i opreme imaju i u kompaniji EnergyNet iz Kaća, koja je za 20 godina rada izvela veliki broj projekata klimatizacije i grejanja. Nebojša Mišić iz EnergyNet-a je kao poseban doprinos podizanju svesti i edukaciji o pravilnom korišćenju opreme i širenju znanja naveo obuku za profesionalce i korisnike u okviru male Akademije, a sve više pažnje privlače njihovi projekti za korišćenje biomase.

Uspeh u poslovanju beleži i slovenačka Biomasa Grupa, koja je princip cirkularne ekonomije primenila u svom centru za obradu drvne mase u Nazarju. Postrojenje za kogeneraciju potpuno pokriva toplotne i elektroenergetske potrebe postrojenja, dok se višak isporučuje kao toplotna energija u daljinski sistem. David Špeh iz Biomase navodi da su posebno ponosni na poslove u planinskim turističkim centrima, i jednom zatvoru koji je gradu Šentrupertu uštedeo stotine hiljada evra.

U Srbiji već postoji selo koje veći deo energije koju potroši dobija iz biomase. Selo Kostojevići u opštini Bajina Bašta, postalo je prvo Bioselo u okviru međunarodnog projekta BioVill, koji u Srbiji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).

Proizvodnja biomase i stvaranje tržišta

Da bi se biomasa koristila, neophodno je povezati prozvođače s potrošačima, a u Srbiji tek treba da se stvori tržište za biomasu, poruka je Vojislava Milijića iz organizacije Serbio. On predvodi projekat BioRES, čiji je osnovni zadatak stvaranje logističkih i trgovinskih centara za biomasu (BLTC). Takvi centri bi bili posrednici između lokalnih snabdevača i kupaca – toplana, elektrana i domaćinstava. Uz važnu podršku naučnog projekta Evropske Unije Horizon 2020 vrednu 1,86 miliona evra, BioRES pokušava da otvori između 6 i 8 regionalnih centara u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. U njima bi pre juna 2017. godine trebalo da budu obezbeđeni ugovori za godišnju isporuku najmanje 8.000 tona drvne biomase, odnosno bar 1.000 tona po jednom centru. Cilj projekta BioRES je da se, pre svega, dopre do vlasnika privatnih šuma, jer one čine 50% ukupnog šumskog bogatstva Srbije i, odatle, mogućih drvne biomase.

 

 

 

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.