Koncept pametnog grada: digitalizacija, e-mobilnost, OIE, pametne mreže

U Beogradu je održana regionalna konferencija Smart City SEE19, sa glavnom porukom da život u urbanim sredinama zahteva i već ulazi u transformaciju ka pametnim gradovima. Koncept pametnog grada (Smart City) je deo novih rešenja koja u Srbiji treba da budu regulisana kroz usvajanje novog energetskog zakona, a deo koncepta je i e-mobilnost, koju bi trebalo da napajaju obnovljivi izvori energije (OIE), a ne ugalj, čulo se na panelima.

Pametan grad znači između ostalog digitalno upravljanje javnim gradskim saobraćajem i komunalnim servisima kao što su osvetljenje, grejanje i vodosnabdevanje, u cilju efikasnog upravljanja resursima, smanjenja zagađenja, povećanja protočnosti saobraćaja i, posledično, poboljšanja kvaliteta života u urbanoj sredini. Neophodna infrastruktura za implementaciju koncepta pametnog grada podrazumeva digitalizaciju, internet stvari (IoT) i upotrebu blokčejn tehnologije, rečeno je na panelu Smart Connectivity, na kom su učestvovali predstavnici kompanija Mainflux, Strawberry Energy i Intracom Telecom.

Otvarajući konferenciju, Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije, izneo je procenu Ujedinjenih nacija (UN) da će do 2025. godine 70% stanovništva sveta živeti u urbanim sredinama i da to zahteva hitnu transformaciju ka pametnim gradovima. On je izneo i podatke prema kojima efikasna primena koncepta pametnog grada može da donese uštedu vremena provedenog u saobraćaju od 15 do 30 minuta po osobi, kao i uštedu vode od 25 do 80 litara vode dnevno po osobi.

Koncept pametnog grada je deo novih rešenja koja treba da budu regulisana kroz novi energetski zakon, čije je usvajanje neophodno za usklađivanje zakonodavstva Srbije sa energetskim paketom Evropske unije (EU) „Čista energija za sve Evropljane“, rekla je prof. dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i predsednica skupštinskog odbora za finansije, na panelu Smart Energy – Smart Grid, koji se bavio izazovima u proizvodnji i distribuciji obnovljive energije.

E-mobilnost treba da pokreću OIE, pametne mreže mogu da regulišu opterećenje

Na panelu Smart Mobility, prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu govorio je o tome kako e-mobilnost pomaže da se reši problem energetske održivosti gradova.

Srbija ima oko 2 miliona automobila, a ako bi svi oni postali električni automobili, ukupna potrošnja električne energije u zemlji, koja trenutno iznosi manje od 30 TWh godišnje, bi se povećala za 4 TWh, pokazuju istraživanja. Tu dodatnu potrošnju ne bi bilo dobro pokriti proizvodnjom termoelektrana na ugalj, već bi se trebalo okrenuti obnovljivim izvorima energije (OIE), rekao je Rajaković i napomenuo da bi jednovremeno priključenje 2 miliona električnih automobila na mrežu bilo veliko opterećenje, koje može da se ograniči pametnim algoritmima pametnih mreža.

Rajaković je govorio i o istraživanju koje pokazuje da bi uz pretpostavljeni energetski miks 2025. godine, Mercedes C 220, opremljen motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, emitovao 221 grama CO2 po kilometru, u odnosu na električni autkmobil tipa Tesla, koji bi emitovao 83 g CO2 po km.

Primeri dobre prakse iz regiona

Na panelu Smart Mobility su predstavljena i dva primera dobre prakse iz regiona.

Darko Levičar iz Automobilskog klastera Slovenija (ACS) govorio je o iskustvima u primeni koncepta pametnog grada u Ljubljani i međunarodnom projektu partnerstva na području zelene mobilnosti EDISON, čiji je koordinator. EDISON (Eco Driving Innovative SOlutions and Network) je projekat strateškog inovativnog partnerstva u koje je uključeno više od 120 partnera iz politike, obrazovanja, lokalne samouprave, industrije, IT sektora kako bi spojili znanje potrebno za razvoj koncepta pametnih gradova.

Levičar je podsetio i na projekat „Zelena Balkanika“, koji bi trebalo da omogući mobilnost električnih vozila duž 2.000 kilometara autoputa od Minhena preko Salcburga, Ljubljane, Zagreba, Beograda, Skoplja, Podgorice, Tirane do Dubrovnika, Splita i Zadra do Kopra.

Drago Gverić, direktor Inovacionog centra Banja Luka (ICBL), predstavio je Strategiju razvoja grada Banja Luka u periodu 2018-2027. godine, koji predviđa razvoj Grada kao moderne urbane sredine, zasnovane na konceptu pametnog grada.

Ovaj koncept predviđa dalji razvoj e-uprave i uvođenje efikasnih elektronskih usluga za građane i privredu, transformaciju gradske infrastrukture ka uvođenju pametnih tehnologija, kao i podršku inovacijama u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Glavni ciljevi primene ovog koncepta su povećanje upotrebe IKT rešenja za 30%, rast obima elektronskih plaćanja i prenosa novca od 20% i digitalizacija do 40% usluga lokalne uprave do 2027. godine.

Sve to, naravno, podrazumeva postojanje političke volje, kao i učešće kako građana, tako i biznis sektora.