Potrošnja energije za hlađenje u domaćinstvima u Evropi udvostručila se između 2018. i 2024. godine. Dramatičan porast će se verovatno nastaviti s obzirom da se stalno postavljaju novi rekordi u visokim teperaturama. Prošli jun je tako bio najtopliji u istoriji, a jedna od posledica je i nagli rast cena električne energije.
U domaćinstvima Evropske unije potrošnja energije za hlađenje poslednjih godina stalno rasla. Prošle godine dostigla je 80,4 hiljade teradžula (TJ), prema najnovijim podacima agencije Eurostat.
Finalna potrošnja energije, prema njihovoj metodologiji, je ukupna energija koju potroše krajnji korisnici, kao što su domaćinstva, industrija i poljoprivreda.
Između 2018. i 2024. potrošnja se povećavala svake godine, osim 2023. i 2020.
U 2018. godini, domaćinstva u EU su koristila 40,5 hiljada TJ za hlađenje prostora, što znači da se do 2024. godine ukupna konačna potrošnja energije udvostručila, dodao je Eurostat. Između 2018. i 2024. godine, potrošnja je rasla svake godine, osim 2023. (-1,9 odsto) i 2020. (-2,5 odsto) kada je zabeležen pad u poređenju sa prethodnim godinama.
Među zemljama EU, Italija, Španija i Grčka su zabeležile najveću ukupnu potrošnju energije za hlađenje prostora, sa 26,3 hiljade TJ, 14,3 hiljade TJ i 11,9 hiljada TJ.
Kipar i Malta su imali ubedljivo najveće udele energije korišćene za hlađenje prostora u finalnoj potrošnji domaćinstava – 16 odsto odnosno 15 odsto.
U Grčkoj je 7,4 odsto potrošnje energije u domaćinstvima bilo za hlađenje, dok su u Španiji i Italiji udeli bili niži, 2,5 odsto odnosno 2,3 odsto, pokazali su podaci Eurostata.
Jun 2026. bio je najtopliji jun do sada u Zapadnoj Evropi
Očekuje se da će se ove brojke još više povećati nakon novog leta sa neviđenim vrućinama.
Jun 2026. bio je najtopliji jun do sada u Zapadnoj Evropi i drugi najtopliji na globalnom nivou, prema izveštajima Kopernikus službe za klimatske promene (C3S). Toplotni talas koji je pogodio veći deo Evrope tokom druge polovine juna došao je samo nekoliko nedelja nakon posebno intenzivnog toplotnog talasa u maju.
Kao direktan rezultat visokih temperatura, cene električne energije su naglo porasle krajem juna.
Tako su 29. juna, Rumunija i Mađarska imale najskuplju električnu energiju u Evropi. Potražnja za hlađenjem smanjila je rekordnu proizvodnju solarne energije, dok je smanjenje nuklearnih i gasnih kapaciteta uticalo na ponudu.
