Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) zatražila je obezbeđivanje nižih troškova snabdevanja električnom energijom kako bi se zadržala konkurentnosti domaće industrije i sprečio negativan uticaj na investicije, izvoz i radna mesta.
Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) predstavila je analizu sa preporukama (policy paper) o ceni električne energije za privredu.
Pitanje cene energije više nije isključivo energetska tema, već jedno od ključnih pitanja konkurentnosti hrvatske industrije, novih investicija i očuvanja kvalitetnih radnih mesta, naveo je HUP.
Analiza za Hrvatsku pokazuje da ključni izazov nije primarno nivo veleprodajne cene, već ograničena dostupnost instrumenata stabilizacije koji su već operativni u drugim državama članicama Evropske unije.
Velike firme plaćaju 18 odsto više za struju od proseka EU
Dok nominalne cene električne energije, kako su istakli, daju delomičan uvid u troškove, stvarno opterećenje za hrvatsku privredu najbolje oslikavaju cene izražene u standardu kupovne moći (purchasing power stadards – PPS).
Male firme – potrošnja 20–500 megavat-sati (MWh) – plaćaju 0,250 PPS za kilovat-sat (kWh) što je 12 odsto više od proseka EU – 0,224 PPS/kWh). Velike kompanije i energetski intenzivna industrija – potrošnja 2.000-19.999 MWh moraju da izdvoje 0,194 PPS/kWh, što je čak 18 odsto više od proseka EU – 0,165 PPS/kWh.
Ovaj jaz, kako se navodi u dokumentu poda nazivom Cijena električne energije za gsopodarstvo, ne smanjue samo trenutnu konkurentnost, već i dugoročni investicioni kapacitet privatnog sektora za modernizaciju i širenje domaće industrijske baze.
Procenili su, takođe, da svako povećanje cene električne energije za 10 odsto negativno utiče na stopu zaposlenosti 1-1,5 procentnih poena.
Ugledati se na Sloveniju
HUP navodi da je Hrvatska za razdoblje 2026-2030. već predvidela kopenzacije od 50 miliona evra iz prihoda od aukcija za emisione jedinice u okviru Sistema za trgovinu emisijama EU. To potvrđuje opredeljenje države da koristi namenska sredstva za zaštitu industrije, ali je ta mera ograničena na mali broj sektora.
Nadogradnja ovog modela kroz Clean Industrial Deal State Aid Framework (CISAF) program stvorila bi dodatnu investicijsku polugu, smatra HUP.
CISAF programe podrške uveli Nemačka, Bugarska, Slovenija
CISAF je, dodaju, vremenski ograničen, uslovan instrument zaštite konkurentnosti, a ne subvencija. Korisnik je dužan da reinvestira najmanje 50 odsto primljene pomoći u roku od 48 meseci u energetsku efiaksnost, obnovljive izvore ili elektrifikaciju.
Poslodavci podsećaju da su CISAF programe uveli Nemačka, Bugarska, Slovenija, a uskoro će i Austrija.
Ako bi Hrvatska, po uzoru na Sloveniju, osigurala godišnji okvir od 30 miliona evra, to bi, dodaju, kroz obavezu reinvestiranja značilo trenutnu mobilizaciju 15 miliona evra privatnog kapitala godišnje u projekte energetske tranzicije, bez dodatnog opterećenja opštih poreskih prihoda.
U dokumentu se ističe da bi sprovođenje predloženih mera omogućilo bi stabilnije planiranje industrijskih ulaganja, ubrzanje elektrifikacije proizvodnih procesa i smanjenje rizika premeštanja proizvodnje izvan EU.
Predložene mere
- Uvođenje nacionalnog programa podrške zasnovanog CISAF-u
- Ubrzanje izdavanja dozvola i priključenja za projekte industrijske elektrifikacije, obnovljivih izvora energije i skladištenja energije
- Prilagođavanje tarifnog sistema mrežarina
- Razvoj dostupnih modela dugoročnih ugovora o kupovini električne energije (PPA)
- Uspostavljanje mehanizma za koordinaciju i ubrzanje ulaganja u industrijsku dekarbonizaciju.
