Električna energija

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Foto: Gerd Altmann from Pixabay

Objavljeno

18.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.05.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Polovina zemalja Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, napravile su prve konkretne korake kako bi uvele oporezivanje emisija ugljen-dioksida (CO2) i tako ubrzale dekarbonizaciju, ali i izbegle plaćanje prekogranične takse na CO2 – CBAM, čije je uvođenje za 2026. najavila Evropska unija. Albanija, Kosovo* i Srbija zasad zaostaju za ove tri države.

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) je uvela interni obračun emisija CO2 od januara 2021. godine i izdvajanje novca po tom osnovu u poseban fond, pa je u njemu prošle godine bilo 20 miliona konvertibilnih maraka (oko 10 miliona evra).

Senad Salkić, direktor za kapitalne projekte EPBiH, izjavio je na skupu o prekograničnoj taksi na CO2 u organizaciji Sekretarijata Energetske zajednice, da je ovaj novac namenjen samo za investicije u obnovljive izvore. Inače, vlasti BiH su uvođenje poreza na CO2 najavile za 2026.

Najviše je uradila Crna Gora koja je uvela oporezivanje CO2 2020.

Interni obračun ranije je najavila i makedonska elektroprivreda Elektrani na Severna Makedonija (ESM), a sada je na skupu njen ministar životne sredine i prostornog planiranja Naser Nuredini rekao da će zemlja uvesti oporezivanje CO2, odnosno sistem trgovani emisijama CO2.

U ovoj oblasti prednjači Crna Gora koja je uvela oporezivanje CO2 2020. po ugledu na Sistem za trgovinu emisijama EU (eng. EU ETS).

Inače, zemlje regiona su pod pritiskom da uvedu oporezivanje CO2 delom i zbog Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) koji EU planira da uvede od 2026. na uvoz cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminijuma i električne energije iz zemalja koje nemaju oporezivanje emisija.

Salkić: prekogranična taksa će uticati na celu ekonomiju BiH

Senad Salkić, direktor za kapitalne projekte u EPBiH, je podsetio da oko 72 odsto izvoza BiH završava u EU, pa će CBAM, koji ova kompanija vidi kao klimatski mehanizam, imati veliki uticaj na celu ekonomiju.

Salkić je objasnio da je BiH prošle godine u maju potpisala memorandum o razumevanju o uvođenju EU ETS-a u okviru nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) od 2026. Na taj način bi ovaj mehanizam iskoristila da dekarbonizuje energetski sektor i EPBiH do 2040, naveo je on, i dodao da je Savet ministara BiH pripremio zakonska rešenja sa uvođenje EU ETS-a od 2026.

Interni obračun je EPBiH uvela 2021.

Oporezivanje CO2, će, takođe, kako je rekao, poboljšati poziciju EPBiH prilikom izvoza energije.

Salkić je istakao da je ova kompanija uvela interno obračunavanje CO2 od januara 2021. i odmah napravila poseban fond u kojem je prošle godine bilo oko 20 miliona KM. Taj novac je namenjeni samo za investicije u obnovljive izvore, objasnio je on, i naveo da je oko 95 odsto emisija kompanije bilo interno obračunato prošle godine.

Nuredini: do 2030. ćemo oprezivanje CO2 uskladiti sa EU ETS-om

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije Naser Nuredini je podsetio da je ova zemlja jedna od retkih u regionu koja je u okviru svoje obaveze kao potpisnice Pariskog sporazuma dostavila nove klimatske ciljeve, kojima se predviđa smanjenje emisija 51 odsto do 2030, što je smanjenje od 80 odsto u odnosu na 1990.

Zemlja diversifikuje izvore snabdevanja, ulaže u obnovljive izvore, priprema gradnju jedne od najvećih hidroelektrana u regionu – Čebren, stvara uslove da privatne firme investiraju u zelenu energiju, naveo je Nuredini.

Priprema se novi zakon o klimatskim promena

Kada je reč o prekograničnoj taksi, kako je istakao, neophodno je razumevanje i sa strane Zapadnog Balkana i EU.

Severna Makedonija priprema novi zakon o klimatskim promena i namerava da uvede oprezivanje CO2, za početak kao tranziciono rešenje, a onda da ga do 2030. uskladi sa pravilima EU ETS-a, istakao je Nuredini.

Da podsetimo, predlog Sekretarijata Energetske zajednice je da članice interni obračun poreza na CO2 započnu odmah, da se do 2025. razviju nacionalni sistemi, koji bi do 2030. bili spojeni u regionalni sistem, a da se do 2040. dostigne cena emisija u EU. Ovo fazno uvođenje bi podrazumevalo i besplatne emisione jedinice ili besplatno emitovanje CO2, kao što je slučaj i u EU.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nemacka ulaganja Srbiji najbitniji pristup struji obnovljivih izvora

Pristup struji iz obnovljivih izvora je ključan za nemačka ulaganja u Srbiji

02 октобра 2022 - Franciska Brantner iz nemačke vlade izjavila je da je zelena tranzicija zajednički cilj njene zemlje i Srbije

vetroturbina Siemens Gamesa otpusta 10 odsto zaposlenih

Proizvođač vetroturbina Siemens Gamesa otpušta 10 odsto zaposlenih

30 септембра 2022 - Kašnjenja u isporukama i porast cena materijala doveli su kompaniju Siemens Gamesa u poziciju da gasi 2.900 radnih mesta

digitalni vodic za investitore bih usaid

BiH digitalizacijom ubrzava investicije u sektor energetike

30 септембра 2022 - Investitori dobijaju prilagođeni vodič za njihov konkretni projekat, koji sadrži listu dozvola, saglasnosti i drugih akata koje moraju imati

Rama Glavno pitanje cena da li ce biti struje

Rama: Glavno pitanje nije cena struje, već da li će je biti

30 септембра 2022 - Premijer Albanije Edi Rama pozvao je ponovo stanovništvo da štedi struju, naglasivši da nije reč samo o finansijskom trošku