Životna sredina

Jugoistočna Evropa imala 66 letnjih dana sa temperaturama iznad 32 stepena

Foto: C3S

Objavljeno

30.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.09.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Jugoistočna Evropa imala je 66 letnjih dana u kojima je maksimalna dnevna temperatura bila najmanje 32 stepena Celzijusa (eng. feels-like temperature; subjektivni osećaj temperature), što je 37 dana više od prosečnih 29, saopštila je Služba za posmatranje klimatskih promena (C3S), koja radi u okviru programa Kopernikus (eng. Copernicus Earth Observation Programme) Evropske unije.

Prosečna temperatura vazduha tokom leta 2024. godine bila je najviša ikada zabeležena u Evropi u letnjoj sezoni, sa 1,54 stepeni Celzjusa iznad proseka za period 1991-2020, pokazali su podaci C3S.

Svaki od tri letnja meseca zauzeo je drugo mesto na listi najtoplijih,u kategoriji tog meseca, sa veoma sličnim anomalijama: 1,57 stepeni iznad proseka u junu i avgustu i 1,49 stepeni u julu. Tako je leto 2024. premašilo prethodni rekord postavljen u leto 2022, za 0,2 stepena, naveo je C3S.

Inače, leto 2024. imalo je i najtopliji dan u istoriji merenja.

Temperature vazduha u Evropi 1980-2024

Prosečne temperature bile su pretežno iznad proseka na skoro celom kontinentu, sa rekordno visokim temperaturama u jugoistočnoj Evropi i severnoj Fenoskandiji (poluostrvo koje obuhvata Finsku, Švedsku, Norvešku i delove Rusije – Murmansku oblast, najveći deo Republike Korelije i delove Lenjingradske oblasti, prim. aut).

Za razliku od toga, neki regioni u zapadnom delu kontinenta, uključujući Island, Irsku, severne i zapadne delove Velike Britanije i južna Norveška imali su niže temperature od proseka.

Sezonski proseci u velikoj meri odražavaju temperature izmerene u u julu i avgustu, dok su u junu veći delovi zapadne Evrope imali temperature niže od prosečnih, naveo je C3S.

Toplotni talasi harali Evropom

Delovi Evrope su tokom leta doživeli značajne toplotne talase. Na primer, u junu, južna Italija, jugoistočna Evropa i Turska bili su pogođeni toplotnim talasom, sa temperaturama koje su dostizale 40 stepeni na mnogim lokacijama, a lokalni temperaturni rekordi su oboreni.

U julu su toplotni talasi zahvatili Italiju, Grčku i Bugarsku, dok je u avgustu veći deo jugoistočne Evrope, uključujući Italiju, Portugal i Španiju, doživeo slične vremenske (ne)prilike.

vrucine toplotni talasi evropa balkan
Broj dana sa temperaturama koje izazivaju jaki toplotni stres

Efekat toplotnih talasa se ogleda u natprosečnom broju „toplih dana“ (eng. days with maximum temperature above the 90th percentile for that calendar day in the 1961-1990 period; dani sa maksimalnim temperaturama iznad percentila devedesetih za taj dan u periodu 1961-1990, prim. aut) u većem delu Evrope tokom leta.

Tako su južna Italija, Balkan, Grčka i zapadna Turska imali natprosečan broj “toplih dana” tokom cele sezone, oko 60 odsto više od proseka u referentnom periodu 1991–2020. Između ostalih regiona, Pirinejsko poluostrvo je imalo 15 odsto više dana, uglavnom zahvaljujući uslovima zabeleženim u julu i avgustu.

C3S je istakao da su delovi Španije, Italije i jugoistočne Evrope takođe doživeli natprosečan broj “tropskih noći” (dani kada je minimalna dnevna temperatura iznad 20 stepeni, prim. aut).

Dane sa temperaturama koje izazivaju „veoma jak toplotni stres“ doživeo je veći deo južne i istočne Evrope

Veliki delovi južne Evrope imali su dva puna meseca sa temperaturama (eng. feels-like temperature) iznad 32 stepena koje izazivaju „jak toplotni stres“ (toplotni stres je stanje kada se organizam muči da se sam ohladi, prim. aut.). U nekoliko oblasti u Grčkoj i zapadnoj Turskoj bilo je temperatura koje izazivaju „snažan toplotni stres“ skoro svakog dana tokom leta i oko dva meseca sa temperaturama iznad 38 stepeni koje izazivaju „veoma jak toplotni stres“.

„Veoma jak toplotni stres“ doživeo je veći deo južne i istočne Evrope, a „ekstremni toplotni stres“ sa temperaturama iznad 46 stepeni desio se u nekim malim oblastima u Španiji i zapadnoj Turskoj, pokazali su podaci evropske Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Jugoistočna Evropa imala 66 letnjih dana sa temperaturama iznad 32 stepena

30. septembar 2024. - Prosečna temperatura vazduha tokom leta 2024. bila je najviša ikada zabeležena u Evropi u letnjoj sezoni, pokazali su podaci C3S

Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika presudna za zadrzavanje globalnog zagrevanja ispod dva stepena Celzijusa

Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika presudna za ograničavanje globalnog zagrevanja

30. septembar 2024. - Tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) igraju važnu ulogu u mnogim strategijama ublažavanja klimatskih promena

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

30. septembar 2024. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

Elektricni automobili povlace rucnu

Elektromobili povlače ručnu

30. septembar 2024. - Volvo, koji je prvi od svih "velikih igrača", pre tri godine najavio da će od 2030. proizvoditi samo električna vozila, odustaje od tog cilja