2022 – godina klimatskih i vremenskih ekstrema

Godina 2022. bila je obeležena rekordnim sušama, vrućinama, šumskim požarima, poplavama i rekordno niskim nivoom leda iznad mora oko Antarktika, a zajedničko za sve ove pojave su da je reč o ekstremima, navodi se u izveštaju Kopernikusa, evropskog programa za posmatranje planete Zemlje.

Po svemu sudeći i prvi dani 2023. godine pokazuju da se trend ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja nastavlja, pa smo imali najtopliji 1. januar u istoriji merenja temperature.

U 2022. višak odnosno manjak padavina odigrao je ključnu ulogu u nekoliko vremenskih ili klimatskih ekstrema, sa istorijskim sušama koje su ugrožavale čitave zajednice i uticale na živote izazivajući nesigurnost u snabdevanju hranom i vodom u različitim regionima.

Tako su intenzivni periodi ​​suše pogodile regione Evrope, istočne Afrike, Kine i Južne Amerike, dok su, kako navodi Kopernikus, epske poplave ugrozile Australiju i Pakistan, ali i zemlje kao što su Čad, Sudan i Nigerija.

Dugotrajna suša, zajedno sa rekordnim temperaturama, doprinela je povećanju rizika od požara, koji je dostigao vrhunac tokom letnje sezone kako u Evropi, u regionu Mediterana, tako i na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država.

Suša: spržena zemlja u Francuskoj

Suša koja je pogodila Evropu 2022. mogla bi biti najgora u poslednjih 500 godina. To se može pripisati ozbiljnom nedostatku padavina, u kombinaciji sa nizom ponovljenih toplotnih talasa koji su zahvatili Evropu od maja do oktobra.

Prema Kombinovanom indikatoru suše (eng. Combined Drought Indicator), koji objavljuje Evropska opservatorija za sušu – EDO) više od jedne četvrtine teritorije EU početkom septembra bilo je u stanju „uzbune“.

Primer je Francuska gde su nivoi u rekama i akumulacijama bili izuzetno niski, što je primoralo francuske vlasti da uvedu mere ograničenja isporuka: u julu 2022. je 90 od 96 administrativnih departmana bilo pogođeno.

Sateliti Copernikus Sentinel – 3 snimili su ove dve slike 21. jula 2021. i 22. jula 2022. i na njima se vidi kako je vegetacija bila spržena.

Toplotni talasi: na Grenlandu osam stepeni toplije od proseka

Kao što je objavljeno u Biltenu o klimi za jul 2022. koji je objavila Služba za klimatske promene Kopernikus, ovaj mesec bio je jedan od tri najtoplija jula na globalnom nivou i šesti najtopliji u Evropi. Slika ispod prikazuje temperaturnu anomaliju vazduha na površini za jul 2022.

Kao što je istaknuto najtamnijom crvenom bojom, temperaturne anomalije su dostigle vrhunce od plus četiri  stepena Celzijusa u Italiji, Francuskoj i Španiji.

A, na Grenlandu su zabeležene najviše prosečne temperature u septembru od 1979. do danas. Temperature su bile osam stepeni više od proseka u periodu 1991-2020.

Obim morskog leda: topljenje Arktika i Antarktika se nastavlja

Još jedan ekstremni fenomen su alarmantne vrednosti obima morskog leda koje je prijavila Služba za klimatske promene Kopernikusa. U junu i julu 2022, obim antarktičkog morskog leda dostigao je najnižu mesečnu vrednost u 44 godine satelitskih podataka, i to devet i sedam odsto ispod proseka.

Alarmantni trend se nastavio tokom cele godine, sa ispodprosečnim koncentracijama morskog leda na Arktiku i Antarktiku čak i u poslednjim mesecima 2022.

Prosečna mesečna površina arktičkog morskog leda u septembru 2022. dostigla je 5,4 miliona kvadratnih kilomeatara što je 0,7 miliona ili 11 odsto ispod proseka za period 1991-2020. A, obim antarktičkog morskog leda je u proseku bio 18,5 miliona kvadratnih kilometara ili 0,6 miliona ili tri odsto ispod proseka za period 1991-2020.

Poplave: ništa ne može da se poredi sa nesrećom u Pakistanu

Nekoliko zemalja je bilo pogođeno ekstremnim poplavama tokom 2022, ali nijedna se ne može uporediti sa storijskim poplavama koje su pogodile Pakistan.

Izuzetne monsunske kiše pogodile su zemlju tokom leta, uzrokujući katastrofalne poplave koje su pogodile više od 33 miliona ljudi i prouzrokovale najmanje 1.400 žrtava.

Kao što je prikazano u kolažu ispod, sastavljenom od tri slike koje su napravili sateliti Copernicus Sentinel-3 26. septembra 2021, 31. avgusta i 10. septembra 2022. (dok su poplave bile u toku), velika područja zemlje ostala su poplavljena nedeljama, posebno u regionu Sind, jednom od najteže pogođenih područja.

Požari: najviše stradala Španija

Prema Evropskoj službi za informacije o šumskim požarima (EFFIS), do 17. decembra 2022. u Evropskoj uniji je izgorelo više od 786.000 hektara, dok je ukupno zabeleženo više od 2.700 šumskih požara. Površina spaljena 2022. je skoro 2,5 puta veća od proseka u periodu 2006-2021.

Španija je bila najteže pogođena evropska zemlja, sa više od 300.000 hektara koje je progutala vatra. Kao što se vidi na slici koju je napravio jedan od satelita Kopernikus Sentinel-2 25. juna, katastrofalan požar opustošio je provinciju Zamora, u regionu Kastilja i Leon.

U subotu 23. jula 2022. izbio je šumski požar na poznatom turističkom žarištu ostrva Lesbos, u Egejskom moru, u Grčkoj.

Temperature mora: treća godina fenomena La Ninja

Iako nije direktno povezana sa klimatskim promenama, treća uzastopna godina fenomena La Ninja doprinela je ekstremnim vremenskim pojavama u nekoliko delova sveta.

U 2022. obrasci padavina u mnogim regionima sveta bili su tipični za epizode ​​La Ninje: sušniji od uobičajenih uslova u Patagoniji u Južnoj Americi i jugozapadnoj Severnoj Americi, kao i u istočnoj Afric.

Vizuelizacija dole prikazuje karakterističnu negativnu termalnu anomaliju u Tihom okeanu vidljivu u podacima Kopernikove službe za praćenje morske sredine od 13. septembra 2022.

Još jedan ekstremni fenomen 2022. godine bio je morski toplotni talas koji je uticao na Sredozemno more u leto 2022. Temperaturne anomalije mora su dostigle vrhunac od plus pet stepeni iznad proseka u delovima Sredozemnog mora kod italijanske severozapadne i francuske jugoistočne obale.