Najtopliji 1. januar u istoriji merenja temperature

Prve dane nove 2023. godine obeležile su rekordno visoke temperaturame širom Evrope u rasponu od deset do 20 stepeni Celzijusa. U čak osam zemalja 1. januar 2023. bio je najtopliji ikada izmeren. Naučnici su saglasni da je reč o dosad nezabeleženom ekstremnom vremenskom događaju, pre svega zbog toga što su stari rekordi oboreni ne za pola stepena ili stepen, veće za 4-5 stepeni. Za mnoge od njih ovo je još jedan dokaz posledica klimatskih promena i upozorenje svima da se nešto preduzme.

Prolećno vreme u decembru i januaru verovatno prija onima koji su zimogrožljivi, ali verovatno su i oni svesni da ono što se dešava nije niti uobičajeno, niti normalno, i imajući u vidu sve toplija leta, posebno ono 2022, na duži rok ne može da donese ništa dobro. U moru rekorda i Beograd je zabeležio jedan: osmu godina zaredom bez snega za doček Nove godine!

Toplotni talas koji je početkom godine pogodio Evropu najbolje odslikavaju noćne temperature, koje su u bile oko 19 stepeni u pojedinim mestima u Poljskoj i Švajcarskoj, što je ne samo više od januarskog nego i od julskog proseka!

Toplotni talas u januaru je pogodio petnaestak evropskih država

Prema podacima koje je prikupio Maksimilijano Erera, klimatolog, najtopliji januarski dan ikada zabeležen je Belorusiji, Danskoj, Holandiji, Letoniji, Lihtenštajnu, Litvaniji, Poljskoj i Češkoj. Tako je u Korbjelovu, u Poljskoj, kako prenosi Gardijan, živa u termometru dostigla 19. podeok, na koju je ovo selo više naviklo u maju. Ta temperatura je 18 stepeni iznad godišnjeg proseka za januar.

Europe is experiencing its worst heatwave ever recorded.

The combined intensity and scale of this winter heatwave is unlike anything in European history. pic.twitter.com/FVAsOU4DdB

— Colin McCarthy (@US_Stormwatch) January 2, 2023

Temperature u Visokom, u Belorusija, obično se kreću oko nule u ovo doba godine, a za prvi dan 2023. bila je 16,4 stepena, čime je rekord u ovoj zemlji oboren za 4,5 stepena.

Ovo je najekstremniji događaj ikada viđen u evropskoj klimatologiji, rekao je Erera. On je istakao da se dešava nešto slično kao tokom ekstremnih vrućina u Evropi tokom 2022, s tim da je sada mnogo više zemalja pogođeno, oko petnaestak.

We just observed the warmest January day on record for many countries in Europe.

Truly unprecedented in modern records. pic.twitter.com/bUux1XOBH9

— Scott Duncan (@ScottDuncanWX) January 1, 2023

Aleks Burkil, viši meteorolog u nacionalnoj meterolškoj službi Velike Britanije Met Office, rekao je da smo 1. januara imali ekstremnu vrućinu na ogromnom području, što je skoro nečuveno.

On je objasnio da se topla vazdušna masa koja se razvila kod zapadne obale Afrike kretala severoistočno i u Evropu je ušla kod Portugala i Španije, privučena visokim pritiskom iznad Sredozemnog mora.

Događaj je bio široko rasprostranjen, Danska, Češka, kao i skoro cela Nemačka su zabeležile rekorde za januar, rekao je Burkil.

Spisak rekorda je dugačak

Ovo su, prenosi Washington Post, neki od najimpresivnijih rekorda postavljenih 1. januara:

• U Poljskoj je rekord oboren pre izlaska sunca, pa je u mestu Gluholazi u 4 sata ujutru bilo 18,7 stepeni, što je više od prosečne najniže temperature tokom leta.
• U Francuskoj su rekordi postavljeni na više od 100 mernih mesta, sa tempeaturom od 24,9 u mestu Troa-Vil i 24 stepena u Daksu.
• U Nemačkoj je najtoplije bilo u Ohlsbahu 19,4 stepeni, dok je Berlin postavio sopstveni rekord od 16 stepeni.
• Najviša temperatura u Varšavi od 19 stepeni srušila je prethodni januarski rekord za 5,1 stepen.

Visoke temperature predznak još većih problema

Meteorolog Skot Dankan istakao je da je uzroke teško utvrditi, a sigurno je da su tome doprineli fenomen La Ninja i toplotna anomalija na morskim površinama. Sve to, kako kaže, nije ništa novo, ali on smatra da atmosfera i okeani, koji su sve topliji, olakšavaju obaranje rekorda.

Profesor Bil MekGvajer, koji se bavi posledicama klimatske krize, smatra da su visoke temperature predznak još većih problema.

Njega najviše zabrinjava to što brzina globalnog zagrevanja više nije iznenađenje. MekGvajer poručuje da se priremimo za zime od sva nekoliko meseci sumornog, vlažnog i blagog vremena, sa malo mraza, leda ili snega.