Javna debata na RTS-u profesora Beogradskog univerziteta o projektu Jadar

Zagovornici i protivnici otvaranja rudnika litijuma u Srbiji prvi put su sučelili stavove na javnom medijskom servisu – Radio-televiziji Srbije (RTS). Debata o projektu Rio Tinta, za koji je Vlada Srbije pre devet meseci saopštila da ja zaustavljen, održana je nakon što su pre više od dve godine prvo meštani doline Jadra, gde je planiran rudnik, a onda i građani ostalih delova Srbije počeli da organizuju proteste, kao i blokade puteva i graničnih prelaza.

Stavove za i protiv eksploatacije i prerade jadarita u Srbiji u emisiji „Takovska 10: Jadarit, razvojna šansa veka ili put u ekološku propast“ obrazložili su Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, i Ratko Ristić, prorektor za međunarodnu saradnju Beogradskog univeziteta i profesor Šumarskog fakulteta.

Posle održane debate organizacije Kreni-promeni saopštila je da je pre dvadesetak dana predala zvaničan zahtev RTS-u da organizuje javnu raspravu sa stručnjacima o iskopavanju litijuma i bora u Srbiji.

„Dali smo rok od sedam dana. Nakon tišine iz RTS-a pozvali smo sve vas da im pišete mejlove preko platforme koju je napravio naš Luka. Nakon 2.850 vaših zahteva, RTS je zakazao javnu raspravu o Rio Tintu“, tvrde u Kreni-promeni.

Knežević/Jovović: Moguća je održiva i sigurna eksploatacija jadarita

Profesori Dinko Knežević i Aleksandar Jovović mišljenja su da je moguća održiva i sigurna eksploatacija jadarita u Srbiji.

Dinko Knežević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, izjavio je da je tehnologija koju će primeniti Rio Tinto originalan patent, preneo je RTS.

On tvrdi da će se u rudarskom delu koristiti uobičajene metode i da nema bojazni zbog toga, a da će se za odlaganje otpada koristiti savremena metoda kojom se svuda u svetu odlaže otpad.

Rio Tinto je, prema dokumentaciji, našao tehnoogiju koja će imati minimalan uticaj na životnu sredinu, istakao je Knežević.

Jovović: problem je nepoverenje koje se pojavilo od početka

I Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, smatra da je rudarenje jadarita u principu moguće, uz određene mere zaštite.

On je naveo da će Rio Tinto koristiti više hiljada puta manje vode nego što to kažu protivnici ovog projekta, kao i da se tehnološki proces obavlja na temperaturi ispod 100 stepeni Celzijusa, bez velikog isparavanja jer je reč o zatvorenim reaktorima.

Nije pitanje da li se to može izgraditi, nego je problem nepoverenje‚ koje se pojavilo od početka, u to kako će se proizvodnja voditi u budućnosti, naglasio je on.

Jovović je istakao da ne postoji mogućnost da se zagade otpadne vode, kao i da će voda koja će se ispuštati u lokalne reke biti toliko prečišćena da će morati da se domineralizuje kako ne bi ugrozila rečne tokove.

Đorđević/Ristić: Kompromis je da rezerve litijuma ostavimo dok ne upristojimo državu

Nasuprot ovim stavovima Dragana Đorđević i Ratko Ristić smatraju da u Jadru nije moguća održiva eksploatacija jadarita, i to na ovom nivou tehnološkog razvoja.

Dragana Đorđević, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kaže da je predložena tehnologija pogubna za životnu sredinu posebno u kraju kao što je Jadar. Ona je navela da Nemačka ima skoro tri puta veće rezerve litijuma od Srbije, ali ne želi da otvara rudnike.

Đorđević je rekla da je Jadar veoma bogat pitkim vodama i jedno od najkvalitetnijih nalazišta takve vode, dovoljno da se snabde 85 miliona ljudi. Zbog toga i usevi odlično uspevaju, a tamo gde se nalaze ispitne bušotine nema ni korova jer se tu izliva toksična rudnička voda, dodala je ona.

Đorđević smatra da je kompromisno rešenje da se rezerve litijuma ne diraju, da se ostave za buduće generacije. Da se sačeka dok se država ne upristoji, dok se ne uspostave institucije i inspekcije, poručila je ona, i dodala da će u slučaju otvaranja rudnika do havarija sigurno doći, ako ne za 20 i 30, a onda za 50 godina.

Ristić: Litijum se danas eksploatiše u pustinjama i nenaseljenim područjima

Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, izjavio je da će prema studiji Rio Tinta za eksploataciju jadarita dnevno biti potrebno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline i nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju.

Predviđeno je sleganje 850 hektara terena, u prvoj fazi bi bilo zahvaćeno 2.000 hektara, a u perspektivi bi bilo ugroženo 20.000 ljudi. On je naveo da se litijum danas eksploatiše po pravilu u pustinjama i nenaseljenim područjima.

Ristić je istakao da litijum nije najbolji materijal za proizvodnju baterija, i da su alternativa natrijum-jonske baterije i grafenske baterije.