IEA: Obnovljivi izvori će pokriti skoro sav rast svetske potražnje za strujom do 2025.

Očekivano povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora na globalnom nivou u sledeće tri godine dovoljno je za 98,3 odsto neto rasta potražnje, objavila je Međunarodna agencija za energetiku. Kada se uračuna struja iz nuklearnih elektrana, zelena energija je takođe na putu da nadoknadi gotovo sav pad učinka termoelektrana na ugalj i naftu iz poslednjih projekcija.

Udeo obnovljivih izvora u globalnom elektroenergetskom miksu će 2025. dostići 35 odsto, u poređenju sa 29 procenata iz 2022, tvrdi Međunarodna agencija za energetiku u svom godišnjem Izveštaju o tržištu električne energije (Electricity Market Report). Rast emisija gasova s efektom staklene bašte u sektoru proizvodnje struje bi do polovine decenije trebalo da se zaustavi, pokazuju projekcije, po kojima slabe udeli uglja i gasa.

Očekuje se da će se u Evropi emisije iz elektroenergetskog sektora do kraja 2025. spuštati po 10 odsto godišnje.

Tokom posmatranog perioda, Kina, Indija i Jugoistočna Azija teže da zajedno u svetskom rastu potražnje učestvuju sa više od 70 odsto. Novi brojevi pokazuju neto povećanje za 2,52 petavat-sata (2.520 teravat-sati) za 2025, a rast u domenu obnovljivih izvora je ekvivalentan 98,3 odsto tog nivoa. Predviđeni skok proizvodnje u nuklearkama, za 302,7 teravat-sati godišnje, više je nego dovoljan da pokrije očekivano smanjenje količine struje iz uglja i nafte. Za to vreme, stavka za gas je uvećana za samo 20,3 teravat-sata.

Uticaj meteoroloških prilika na potražnju za električnom energijom postaje sve jači

Za ublažavanje negativnog uticaja klimatskih promena neophodni su brža dekarbonizacija i jači tempo uvođenja čistih tehnologija za proizvodnju energije, saopštila je IEA.

A dok se energetska tranzicija bude zahuktavala, uticaj meteoroloških prilika na potražnju za električnom energijom će postajati sve veći, s obzirom na elektrifikaciju grejanja, a udeo energije iz obnovljivih izvora koja zavisi od vremenskih uslova će dobijati sve veću ulogu u proizvodnom miksu, stoji u izveštaju, uz osvrt na važnost fleksibilnosti i bezbednosti i istrajnosti snabdevanja.

Birol: Obnovljivi izvori i nuklearna energija imaju dovoljno brz rast da pokriju skoro ceo ovaj dodatni apetit, što nagoveštava da smo blizu prekretnice na polju emisija iz elektroenergetskog sektora

„Rastuća svetska potražnja za električnom energijom teži da se ubrza i da se tokom sledeće tri godine podigne više nego dvostruko od trenutne potrošnje električne energije u Japanu“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol. „Dobra vest je što obnovljivi izvori i nuklearna energija imaju dovoljno brz rast da pokriju skoro ceo ovaj dodatni apetit, što nagoveštava da smo blizu prekretnice na polju emisija iz elektroenergetskog sektora. Države sada treba da omoguće još brži rast na polju izvora sa niskim emisijama radi obaranja emisija, pa da svet može da obezbedi snabdevanje električnom energijom i da istovremeno postiže klimatske ciljeve“, istakao je.

Za EU se za tekuću godinu predviđa rast potražnje za strujom od 1,5 odsto

Očekivano povećanje potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji za ovu godinu iznosi 1,5 odsto, nakon čega se održava na tom nivou, u poređenju sa minusom od 3,5 odsto iz 2022. godine. IEA ga je pripisala takozvanom uništavanju potražnje među industrijskim potrošačima usled uspona cena struje. Izuzetno blaga zima je potrošnju dodatno pogurala naniže.

Učinak hidroelektrana je zbog teške suše bio posebno nizak. Italija je zabeležila pad od preko 30 odsto sa svog proseka iz perioda od 2017. do 2021, a odmah iza nje je Španija (29 procenata). Francuska je pretrpela smanjenje od 20 odsto.

Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Turskoj se prošle godine popeo sa 35 na 42 odsto

Od Jugoistočne Evrope, dokument sadrži odeljak o Turskoj, gde je proizvodnja u hidroelektranama ispala pet procenata niža od petogodišnjeg proseka. Istaknuto je da su vetroelektrane 2022. proizvele 12 odsto (četiri teravat-sata), a solarne elektrane 80 procenata (1,2 teravat-sata) više nego prethodne godine. Udeo obnovljivih izvora je porastao sedam procentnih poena, na 42 odsto.

Nuklearke su u EU dale 17 odsto niže na godišnjem nivou nego 2021, zahvaljujući tome što su neka postrojenja u Nemačkoj i Belgiji ugašena, kao i zbog ispadanja sa mreže. Radni kapacitet u Francuskoj je pao na rekordno nizak nivo zbog stalnih potreba za radovima na održavanju i drugim izazovima sa kojima se suočio taj sektor.