Državna energetska kompanija Holding Slovenske elektrarne priprema se da za dva meseca u mestu Prapretno postavi kamen temeljac za najveću fotonaponsku elektranu u Sloveniji.

HSE je saopštio da je dobio građevinsku dozvolu za solarnu elektranu maksimalnog kapaciteta neznatno većeg od tri megavata. Taj proizvođač u vlasništvu države namerava da 3. jula postavi kamen temeljac na rehabilitovanom i zatvorenom delu deponije neopasnog otpada kod naselja Prapretno pri Hrastniku.

Najveći proizvođač struje iz obnovljivih izvora u zemlji saopštio je da će to biti najveći fotonaponski pogon u Sloveniji. Dodao je da će Prapretno “u roku od par meseci” početi da isporučuje električnu energiju u mrežu.

Prvi koraci u uvođenju velikih fotonaponskih postrojenja

HSE-ova firma ćerka Dravske elektrarne Maribor (DEM) ranije je objavila plan za podizanje solarne elektrane od 30 megavata. Međutim, prema poslednjim informacijama, Prapretno je prvi sistem te vrste za koji je dobijena dozvola za izgradnju. Hidroelektrarne na spodnji Savi (HESS), u vlasništvu HSE-a i GEN-a – takođe državnog preduzeća, razvija projekat solarne elektrane od šest megavata u blizini svoje hidroelektrane Brežice.

Prapretno je prvi projekat solarne elektrane u Sloveniji veličine iznad jednog megavata za koji je izdata građevinska dozvola

Svi postojeći fotonaponski sistemi u Sloveniji su ispod jednog megavata. Za projekat Prapretno je predviđen godišnji učinak od 3,4 gigavata, što odgovara potrošnji struje u osam stotina prosečnih domaćinstava u zemlji. Sastojaće se od 6.902 modula po 440 vati, navela je kompanija.

Oživljavanje proizvodnje struje u području bez nanošenja štete okolini

Menadžer projekta Nenad Trkulja izjavio je da će HSE kasnije proširiti kapacitet za proizvodnju energije na datoj lokaciji u centralnoj Sloveniji, navodeći da je to moguće s postojećom infrastrukturom. Ovo područje je ranije trpelo zbog posledica proizvodnje struje iz uglja u Trbovlju i povezanih rudnika, naglasio je.

Kompanija će tamo proizvoditi struju na način koji ne škodi životnoj sredini i bez ispuštanja gasova s efektom staklene bašte, kaže Trkulja.