HE Komarnica zaustavljena već dve godine, završetak VE Gvozd kasni godinu dana

Završetak gradnje vetroparka Gvozd zbog dozvola već sad kasni godinu dana, i šteta se meri u milionima evra, a razvoj hidroelektrane Komarnica je zaustavljen dve godine, poručio je u autorskom tekstu Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore. U više autorskih tekstova, koje su objavili crnogorski mediji, on je rezimirao šta je dosad urađeno u kompaniji.

Vetropark Gvozd, snage 54 MW, i hidroelektrana, kapaciteta 172 MW, su među najvažnijim investicijama Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), ali izgleda da sve ne ide kako je planirano.

Milutin Đukanović ističe da procedure u vezi sa vetroelektranom (VE) Gvozd uopšte nisu jednostavne, da je neophodno dosta vremena da bi se završile i da ne zavisi sve od EPCG. Inače, ugovor o finansiranju potpisan je juna 2023.

Izgradnja VE Gvozd, kako je naveo, predviđa instalaciju osam agregata, izgradnju trafo-stanice 33/110 kV Gvozd, rekonstrukciju TS 33/110 kV Krnovo i TS 35/110 kV Nikšić i izgradnju dva jednostruka dalekovoda 110 kV TS Gvozd – TS Krnovo, dužine 3.125 metara i TS Gvozd – TS Nikšić, dužine 14.730 metara.

Zbog kašnjenja VE Gvozd već izgubljeno 15 miliona evra

Do kašnjenja u realizacije projekta došlo je, kako je naveo, usled čekanja da se dobiju određene dozvole i saglasnosti od nadležnih institucija. Ova kašnjenja su značila gubitak jedne građevinske sezone, što, prevedeno u novac, iznosi 15 miliona evra, istakao je on, i dodao da EPCG i partner Ivikom nisu krivi za kašnjenje.

Kada je reč o HE Komarnica, za koju je potrebna investicija 260-290 miliona evra, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i projektantima Energoprojektom i Institutom Jaroslav Černi, završen je tehnički deo idejnog rešenja i studije izvodljivosti.
Elaborat o proceni uticaja na životnu sredinu je, kako je dodao Đukanović.

HE Komarnica trebalo bi godišnje da proizvodi 213 GWh. Projekat je na čekanju, i u odnosu na 2022. nije se napredovalo nijedan milimetar, kaže Đukanović. Smatra da Vlada Crne Gore mora da prelomi, da li će se projekat nastaviti, ili se definitvno odustaje od njega. Možda će razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije (eng. BESS) pomoći da se donese konačna odluka, poručio je on.

Ugovor za granju HE Kruševo planiran za 2026.

Ako je za HE Komarnicu nastupio zastoj, HE Kruševo, kako kaže Đukanović, postaje vrlo aktuelna i atraktivna. Završena je izrada studije izgradnje HE Kruševo, snage 82 MW i očekivane godišnje proizvodnje od 170 GWh, za projektovanje i izvođenje geoloških istražnih radova.

Ukupna vrednost projekta je procenjena na 160 miliona evra. HE Kruševo je predložena u okviru nacrta NEKP-a i Prostornog plana Crne Gore do 2040. Takođe je predložen kao prioritetan projekat Ministarstvu energetike za finansiranje u okviru Plana rasta Evropske komisije.

Pripremljena i studija za gasne elektrane

Od strane EPCG poslat detaljan pregled daljih potrebnih koraka sa ciljem potpisivanja ugovora o izvođenju radova u 2026, naveo je Đukanović.

On je najavio da bi u okviru najavljene strateške saradnje sa francuskom kompanijom EDF u u septembru trebalo da bude potpisan memoranduma o saradnji sa čijim će stručnjacima biti i razmotrena mogućnost izgradnje reverzibilne hidroelektrane.

EPCG je svesna činjenice da se moraju obezbediti stabilni izvori električne energije, i da nije dovoljna, samo, proizvodnja iz obnovljivih izvora. Iz tih razloga urađena je i studija za izradu idejno tehničkog rešenja za izgradnju gasnih elektrana u Baru, Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) i u Pljevljima, rekao je Đukanović.

Studiju je uradila firma SSA iz Švajcarske.