Goran Vasić: Demokratska stranka promoviše društveni dijalog o energetskoj tranziciji

Predstavnici vlasti i političkih stranaka, građani, nevladin sektor i akademska zajednica moraju da nauče da sarađuju da bi se postepeno prestajanje upotrebe uglja i energetska tranzicija sproveli pravično i uz najmanje moguće troškove, izjavio je Goran Vasić, predsednik resora Demokratske stranke za energetiku i rudarstvo. On je podsetio na posledice energetskog siromaštva i na činjenicu da Srbija još nema integrisani nacionalni energetski i klimatski plan – NEKP.

U svetlu predstojećih izbora, Balkan Green Energy News prenosi planove stranaka za energetski sektor i njegovu dekarbonizaciju, budućnost rudarstva i unapređenje kvaliteta vazduha. U Srbiji se u javnoj sferi i dalje premalo govori o obavezi države da uvede naplatu emisija ugljen-dioksida. Ukoliko to ne učini, izvoznici struje i više vrsta robe u Evropsku uniju, uključujući čelik i cement, moraće da od 2026. godine plaćaju prekogranični porez na CO2 u okviru mehanizma CBAM.

Dijalog je osnovni alat koji se mora koristiti u promeni atmosfere u našem društvu, jer su energetska budućnost Srbije, njena energetska bezbednost i zdravlje njenih građana neka od najvažnijih pitanja za razvoj, a javni interes uvek mora biti iznad partijskog i ličnog, navodi ispred Demokratske stranke Goran Vasić, predsednik njenog resora za energetiku i rudarstvo.

Energetska tranzicija Srbije biće jedna od najizazovnijih u Evropi

„Energetska tranzicija Srbije biće jedna od najizazovnijih u Evropi. Energetski bilans naše države baziran je na visokom učešću uglja, odnosno lignita, koji se kreće od oko 70% u energetskom miksu. Neprekidno treba ponavljati činjenice i informacije koje je upravo vaš portal objavljivao o energetskoj tranziciji i povezanim problemima zagađenja životne sredine i reflektovanja na zdravlje ljudi“, izjavio je.

U Demokratskoj stranci su propustili da se osvrnu na izdavanje desetina dozvola za rudarska istraživanja širom zemlje i da se izjasne o inicijativi za zabranu kopanja litijuma i bora.

Pitanje termoelektrana na ugalj rešiti s EU

Vasić podseća da 16 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu ispušta više sumpor-dioksida nego sve evropske, a da je situacija s drugim zagađujućim materijama podjednako zabrinjavajuća, i dodaje da hitno treba delovati.

Pošto se zagađenje vazduha iz ovih termoelektrana ne zadržava unutar granica Zapadnog Balkana, one su za rešavanje tog pitanja, kao i sprovođenje energetske tranzicije, upućene na saradnju sa EU, smatraju demokrate.

U DS-u ocenjuju da je dokument Energetska bezbednost Srbije dobra osnova za širu debatu

Energetsko siromaštvo ograničava ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak društva, doprinosi uvećanju socijalnih razlika i društvenih nejednakosti, a siromašne i nerazvijene gura u još veće siromaštvo i gubitništvo, napominje Vasić. Po rečima tog predstavnika DS-a, upravo su delovi društva pogođeni energetskim siromaštvom „najpodložniji uticaju političke manipulacije od strane nosilaca nedemokratskih i totalitarnih tendencija u našem društvu.“

Neophodna je razmena znanja, definisanje uspešnih modela pomoći, solidarnost i zajednički pristup, poručuje Vasić.

„Demokratskoj stranci kao jednoj od vodećih opozicionih stranaka ne predstavlja problem da kaže da je dokument pod naslovom Energetska bezbednost Srbije koji je sačinilo Ministarstvo rudarstva i energetike predstavlja dobru osnovu za širu debatu o ovoj temi. Iskorišćenje preostalog hidroenergetskog potencijala predstavlja osnovu za prvi značajan korak. Izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica proširuje manevarski prostor za balansiranje elektroenergetskim sistemom Srbije. Izgradnjom ovih objekata značajno se proširuju mogućnosti za masovno priključenje obnovljivih izvora energije“, izjavio je Vasić.

Što se tiče napuštanja uglja, ono mora da se planira uz najpovoljnije investicione troškove i socijalno prihvatljive troškove, kazao je. Mora se voditi računa o radnom statusu zaposlenih u Elektroprivredi Srbije, ali i troškovima za električnu energiju, energente i toplotu koje građani mogu da izdrže, dodaje Vasić. „Ono što nam očajnički nedostaje u ovom procesu je dijalog“, ocenio je.

Razumevanje domaćih potreba i mogućnosti je ključno za upravljanje elektroenergetskim sistemom u kojem će kroz nekoliko godina broj subjekata biti meren hiljadama

Sada, kada se broj energetskih subjekata meri stotinama, a već kroz nekoliko godina će biti meren hiljadama, dijalog i razumevanje domaćih potreba i mogućnosti su ključni za elektroenergetski sistem, poručio je, uz tvrdnju da je „komesarsko upravljanje“ EPS-om pod Miloradom Grčićem „i njegovim nekompetentnim timom“ naškodilo kompaniji.

Za jednim stolom moraju se okupljati predstavnici vlasti na nacionalnom, pokrajinskom, lokalnom nivou, građani, nevladine organizacije, predstavnici akademske zajednice, predstavnici poitičkih stranaka, rekao je Vasić. Moraju naučiti da razgovaraju, da se uvažavaju i da sarađuju u javnom interesu te da potisnu mutne poslove, profit i laku zaradu pojedinaca i grupa bliskih ovoj i bilo kojoj drugoj vlasti, dodao je.

Gas je prvorazredno geopolitičko pitanje

Rat u Ukrajini će imati velike posledice na sektor gasa, napominje Vasić. „Nažalost, pokazalo se da gas i cevovodi mogu biti iskorišćeni kao specifično oružje i instrument jakog političkog uticaja. Gas i snabdevanje gasom su ovom krizom postavljeni kao prvorazredno geopolitičko pitanje. Pozicija Srbije je specifična i vrlo složena“, upozorio je.

Demokratska stranka smatra da Srbija treba da prekine Gazpromov monopol na gas

Srbija mora raditi na diverzifikaciji snabdevanja gasom, a održavanje monopolske pozicije Gazproma nije u interesu Srbije, tvrdi prvi čovek DS-a za energetiku i rudarstvo. On predlaže omogućavanje uvoza od drugih dobavljača preko ulazne tačke Horgoš i izgradnju paralelnog gasovoda sa Bugarskom i Grčkom do LNG terminala u Aleksandrupolisu, uz intenzivnije napore na uspostavljanju gasnih interkonekcija sa Hrvatskom i Rumunijom.

„Naši sledeći koraci u kreiranju energetske politike u gasnom sektoru bi trebalo da nas vode u veće oslanjanje i saradnju sa Evropskom unijom u pregovorima sa ruskim dobavljačima. Pregovaranje u paketu nosi veću pregovaračku snagu i bolje ili bar jasnije komercijalne uslove nego parcijalni arnažmani sa takozvanim ‘bratskim’ uslovima. Jasno je da ovakvi aranžmani ne odgovaraju ruskom dobavljačima i da će oni pokušati da ih opstruiraju“, izjavio je Vasić.

Energetska tranzicija će se ubrzati po završetku rata u Ukrajini

Vasić je ocenio da će posledice rata u Ukrajini i energetske krize uticati na dinamiku uvođenja CBAM-a, ali da će po okončanju sukoba uspostavljanja novih geopolitičkih odnosa energetska tranzicija biti ubrzana. U okviru formata koji je doveo do potpisivanja Sofijske deklaracije, Srbija uz pomoć EU i saradnju s njom može da se pripremi za uvođenje tog mehanizma i da i sama krene da naplaćuje taksu na CO2 najkasnije 2025. godine, naveo je.

Naš sagovornik je ukazao na važnost donošenja integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Srbije od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine za dekarbonizaciju energetike i cele privrede i izjavio da se s tim kasni „najverovatnije zbog naraslih personalnih razmimoilaženja čelnih lica u Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu za rudarstvo i energetiku.“