GGF finansira dva velika vetroparka u Srbiji

Fond za zeleni razvoj (Green for Growth Fund – GGF), koga savetuje Finance in Motion, finansiraće sa sa ukupno 31,85 miliona evra vetroparkove Čibuk 1, snage 158 MW, i Alibunar, snage 42 MW, koji su u grupi prvih velikih vetroparkova u Srbiji.

GGF je, kako se navodi u saopštenju, obezbedio 18,35 miliona evra za vetropark Čibuk 1, najveći projekat te vrste u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Fond je dao zajam Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), koja je zajedno sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), delom Svetske banke, vodila celu transakciju. EBRD i IFC će obezbediti finansijski paket od ukupno 215 miliona evra.

Vetroelektranu, koja se sastoji od 57 turbina kompanije General Electric, grade Vetroelektrane Balkana, u vlasništvu firme Tesla Wind, koja je zajedničko ulaganje kompanije Masdar, sa sedištem u Abu Dabiju, DEG – nemačke razvojne finansijske institucije i finske kompanije Taaleri Group, saopštio je GGF.

„GGF je pokazao svoju podršku nameri Srbije da do 2020. godine 27 odsto potrošnje energije obezbedi iz obnovljivih izvora energije (OIE), kroz investicije u dve vetroelektrane“, naveo je GGF.

GGF, takođe, finansira i vetropark Alibunar sa 13,5 miliona evra preko kredita IFC, koji je zvanični davalac kredita i banka koja je strukturirala projekat.

Vetropark Alibunar razvija belgijska kompanija Elicio NV, u blizini grada Alibunar u severoistočnoj Srbiji. Elicio je najavio da bi instaliranje 21 turbine nemačkog proizvođača Senvion trebalo da bude završeno do septembra ove godine.

Knowles: Podsticanje OIE u jugoistočnoj Evropi

„GGF sa ponosom podržava rast sektora OIE u Srbiji na samom početku“, izjavio je predsednik GGF Christopher Knovles, dodajući da fond podstiče rast OIE u jugoistočnoj Evropi, a dva vetroparka u Srbiji su pefektan primer za ceo region.

GGF navodi da će izgradnja dva vetroparka smanjiti emisije štetnih gasova za oko 50.000 tona godišnje.

Fond za zeleni razvoj su kao javno-privatno partnerstvo u decembru 2009. godine osnovali nemačka KfW banka i Evropska investiciona banka (EIB), uz finansijsku podršku Evropske komisije, nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, EBRD i austrijske razvojne banke OeEB.