Fiskalni savet i EPS različito vide trenutno stanje u najvećoj kompaniji u Srbiji

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, poručio je da je Elektroprivreda Srbije uz Srbijagas najveća pretnja za budžet Srbije u ovoj godini, na šta je Miroslav Tomašević, vd direktor ove kompanije, odgovorio da su stabilizovali poslovanje i da u 2023. očekuju profit od 20 milijardi dinara.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je od decembra 2021. godine u vanrednoj situaciji zbog velikih problema u proizvodnji uglja i električne energije.

Zbog toga je u martu 2022.  direktora Milorada Grčića zamenio Miroslav Tomašević. Iako je gubitak EPS-a na kraju 2022. bio 73,7 milijardi dinara, kompanija je u januaru saopštila da više ne zavisi od uvoza struje, a nedavno i da je zabeležila rekordan izvoz.

Govoreći na otvaranju Kopaonik biznis foruma Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, izjavio je da je budžet Srbije, bez troškova energetskog sektora, uravnotežen, pa je glavni rizik za ovu godinu energetika, gde su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Srbijagas.

Petrović: EPS mora značajno da smanji proizvodnju struje iz uglja

On je istakao da EPS mora značajno da smanji proizvodnju energije iz uglja jer će se prilikom izvoza u EU plaćati takse na proizvode koji u sebi sadrže emisije CO2. Procene su, kako je naveo, da će EPS morat da investira više od 10 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina.

Petrović je istakao i da su glavni fiskalni problem gubici javnih preduzeća iz energetskog sektora, i naveo da će ukupan budžetski trošak gubitaka EPS-a Srbijagasa tokom energetske krize biće 3-3,5 milijardi evra. Dosad je, kako je rekao, potrošeno, oko 2,4 milijarde evra, a u 2023. planirano je još oko 700 miliona evra.

Petrović: Budžetski trošak gubitaka EPS-a i Srbijagasa biće 3-3,5 milijardi evra

Niska prodajna cena električne energije nije, kako je rekao, ni jedini, ni glavni problem EPS-a nego je to urušavanje proizvodnje usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja kompanijom, prenela je Beta.

Srbija će i u narednim godinama da zavisi od uvoza električne energije i uglja, i to za 10 do 15 odsto potrošnje, pa su za ozdravljenje EPS-a neophodne snažne investicije i reforme, poručio je Petrović.

Tomašević: očekivana dobit 20 milijardi dinara, uvoz struje minimalan

Miroslav Tomašević, vd direktor EPS-a, poručio je da je kompanija već napravila plan ulaganja 8,5 milijardi evra do 2035. godine, da je narednih godina planiran uvoz 2-5 odsto struje, kao i da je povećana proizvodnja i samim tim smanjen uvoz, a povećan izvoz.

“Uvažavajući vaše znanje i stručnost, kao i funkciju predsednika Fiskalnog saveta, obraćam Vam se povodom vaših izjava koje su prethodnih dana u javnosti stvorile pogrešnu sliku o aktuelnom poslovanju EPS-a. Očigledno je da ste imali nepotpune ili pogrešne podatke na osnovu kojih ste došli do zaključaka o radu EPS-a”, rekao je on.

EPS pozitivno posluje od poslednjeg kvartala 2022.

Tomašević je naveo da EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara. Zahvaljujući merama za stabilizaciju poslovanja u 2022, kako je dodao, ostvareno je smanjenje troškova od 24 milijarde dinara.

On je istakao da je u 2022. menadžment EPS-a preduzeo niz mera kako bi prevazišao nasleđene probleme, pa je tako uvoz uglja smanjen sa planskih 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona.

U trgovini strujom na slobodnom tržištu ostvaren plus od 30 miliona evra

EPS je u ovoj godini u trgovini električne energije na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 miliona evra, a ogranak Termoelektrane Nikola Tesla povećao je proizvodnju struje 17,7 odsto u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period 2022, rekao je Tomašević.

EPS je u istom periodu na slobodnom tržištu nabavio svega 175 GWh što je pet puta manje nego u istom periodu 2022.

Tomašević je naglasio da nisu tačne procene da će EPS naredih godina morati da uvozi 10-15 odsto struje ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti (uvoz uglja ili kupovina električne energije) minimalna, 2-5 odsto u periodu 2023-2025.

Spreman plan za ulaganje 8,5 milijardi evra do 2035.

EPS je, kako je naveo, sopstvenim snagama i znanjem napravio Zeleni put EPS-a, dokument za prilagođavanje poslovanja uslovima energetske tranzicije. Prema tom planu, ukupne planirane investicije od 2022. do 2035. godine su 8,5 milijardi evra, a emisije CO2 iz kapaciteta EPS biće smanjene 25 odsto do 2035.

Kompanija planira investicije u obnovljive izvore energije, kao i izlazak iz pogona zastarelih elektrana na lignit, dodao je on.

Tomašević je pozvao Petrovića i njegove saradnike da posete EPS jer je kompanija otvorena za saradnju, dobronamerne kritike i konstruktivne predloge.