Životna sredina

Evropu bi mogli da zadese slični protesti protiv litijuma kao u Srbiji

litijum evropa protesti srbija kriticne sirovine

Foto: Dominic Wunderlich from Pixabay

Objavljeno

02.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Građani Srbije uspeli su da zaustave otvaranje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, ali i dalje postoji bojazan da će ovaj projekat ponovo biti aktiviran. Deo tih strahova zasnovan je na činjenici da se narednih godina očekuje veliki rast potražnje za litijumom, kao i retkim metalima, koji su trenutno neophodni za energetsku tranziciju. Ali, i u evropskim zemljama postoje strahovi da bi zbog negativnog uticaja rudnika na ljude i životnu sredinu, i kod njih mogli da uslede protesti, kao što je to bio slučaj u Srbiji.

Vodeće svetske ekonomije, poput Evrope, SAD, Kine, žele da osiguraju snabdevanje litijumom i retkim metalima (eng. rare earths; skandijum, lantan, itrijum…), ali tako da ne zavise jedna od druge. Kako bi ostvarila ove ciljeve Evropa trenutno priprema zakon o kritičnim sirovinama.

Julija Poliskanova, direktorka za čista vozila nevladine organizacije Transport & Environment, u autorskom tekstu analizirala je najveće izazove sa kojima se zbog ovih metala može suočiti evropska auto-industrija i dala savete kako ih izbeći, kao i slične proteste koji su organizovani u Srbiji. Inače, ova organizacija se zalaže za transportna rešenja bez emisija.

Litijum i retki metali biće važniji od nafte i gasa

Krajnji cilj, kako naglašava Poliskanova, bi trebalo da budu održivi i odgovorni lanci snabdevanja kritičnim sirovinama.

Ona podseća na nedavnu izjavu Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, da će uskoro litijum i retki metali biti važniji od nafte i gasa, kao i da se dva prioriteta EU – zelena i digitalna transformacija oslanja se na metale kao što su bakar i litijum, a ne na fosilna goriva.

Kina proizvodi 85 odsto retkih metala

Poliskanova navodi da Evropa kasni jer je Kina još osamdesetih krenula u borbu za obezbeđivanje potrebnih sirovina, pa danas proizvodi 85 odsto retkih metala, koji se nalaze u električnim automobilima i vetroturbinama, i 65 odsto litijuma za baterije.

SAD su, u međuvremenu, usvojile Zakon o smanjenju inflacije, koji uvodi velike promene, pa će samo električni automobili proizvedeni od sirovina nabavljenih u Severnoj Americi ili prijateljskim zemljama dobiti poreske olakšice.

Evropljani i civilni sektor nemaju simpatije za rudarstvo

Odgovor EU je zakon o kritičnim sirovinama, koji će, kako kaže, doneti listu strateških projekata u preradi, rudarstvu i reciklaži na teritoriji Evrope koji će dobiti olakšice u vidu kraće procedure za dobijanje dozvola i povoljnog finansiranja.

Poliskanova upozorava da Evropljani i civilni sektor nemaju simpatije za rudarstvo, jer su zabrinuti zbog uticaja na vodu, zemlju i živote ljudi.

Nedavni protesti poput onih koji su zaustavili projekat Rio Tinto u Srbiji pokazuju kakvi su izazovi domaćeg rudarstva, pa ukoliko se nešto ne promeni, mogli bismo očekivati da se to ponovi širom Evrope, istakla je Poliskanova.

Zato ona smatra da novi propis mora da se pozabavi i ovim problemima i definiše tri standarda koja mora da ispoštuje.

litijum evropa protesti srbija sirovine tranzicija
Foto: Bernhard Jaeck from Pixabay

I savet: primeniti samo najbolje prakse u kontroli otpada, voda i zagađenja

Evropski projekti – rudnik, postrojenje za reciklažu ili preradu, moraju dosledno ispunjavati visoke standarde o kojima se javno govori. Ali, zbog sve manje projekata ekstraktivne industrije u Evropi, ti standardi su  zastareli. Otpad je, na primer, jedan od ključnih izazova u vezi sa rudarstvom, ali evropski zahtevi u vezi sa tim su slabiji od onih u Brazilu, Ekvadoru i Kini.

To znači da ukidanje ili smanjivanje ekoloških zahteva kako bi se ubrzalo izdavanje dozvola za strateške projekte, kao što se to radi za gradnju elektrana na obnovljive izvore energije, nije moguće i izazvaće još više protesta, piše Poliskanova.

Status strateških projekata mogu dobiti samo oni koji dosledno primene najbolje prakse u kontroli otpada, voda i zagađenja, i koji imaju podršku lokalnih zajednica.

II savet: insistirati na održivosti kod dobavljača van EU

Iako je domaća proizvodnja cilj, uvoz će biti neminovan. To znači da su transparentna i raznolika tržišta, podržana snažnim standardima održivosti, kao što je Inicijativa za osiguranje odgovornog rudarstva (eng. Initiative for Responsible Minning Assurance – IRMA), ključna za garantovanje odgovornog snabdevanja.

EU će uskoro zahtevati “pasoše za baterije” koji će obezbediti informacije gde i pod kojim uslovima su proizvedeni minerali za baterije, kaže Poliskanova, i dodaje da bi to trebalo raditi zajedno sa Japanom Južnom Korejom i SAD, kako bi se praksa proširila na najveća tržišta električnih vozila.

Zakon o kritičnim sirovinama bi, takođe, mogao da zahteva da dobavljači mere i prijave svoje emisije ugljenika, kako bi se podržali oni koji ulažu u bolju tehnologiju, kao i reciklere.

III savet: osnovati specijalnu agenciju

Poliskanova smatra da je neophodno da neko nadgleda sve ove aktivnosti u vezi sa kritičnim sirovinama. Slično kao što je 1957. godine osnovana agencija EURATOM, sada je neophodna slična agencija, koja bi koordinirala napore 27 evropskih vlada, osigurala da se ispune visoki standardi i nadgledala zajedničku kupovinu ili skladištenje.

Ona je uverena da zakon o kritičnim sirovinama, ako se pripremi kako treba, može da obezbedi otporno i održivo snabdevanje za zelenu tranziciju. Takođe bi trebalo da pomogne da se poboljša način na koji Evropa nabavlja metale i da sve nas približi odgovornim globalnim lancima snabdevanja koje svi želimo, piše Poliskanova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

2. novembar 2022. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

2. novembar 2022. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

2. novembar 2022. - Evropski parlament je podržao predlog o uvođenju strožijih pravila o otpremanju otpada iz zemlja Evropske...

form energy iron air battery first factory

U SAD 2024. počinje serijska proizvodnja gvožđe-vazduh baterija – deset puta jeftinijih od litijumskih

2. novembar 2022. - Form Energy je nedavno izabrao lokaciju za svoju prvu fabriku i to u državi Zapadna Virdžinija (SAD) i najavio početak radova za ovu godinu