Evroposlanik Kokalis: Ne može EU da kažnjava Zapadni Balkan što proizvodi struju iz uglja dok i sama to radi

Evropski parlament traži da EU prihode iz svog predstojećeg prekograničnog poreza na CO2 upotrebi za podršku najnerazvijenijim zemljama u prilagođavanju klimatskim promenama, izjavio je evroposlanik Petros Kokalis. Govoreći na panel-diskusiji u Briselu, podsetio je da mnoge zemlje članice forsiraju energetsku bezbednost nauštrb dekarbonizacije i vraćaju ugašene elektrane na ugalj na mrežu. Ovaj parlamentarac se usprotivio kažnjavanju zemalja Zapadnog Balkana zbog toga što proizvode struju iz uglja, budući da EU čini isto.

U okviru projekta LIFE ETX, u Evropskom parlamentu je održana panel-diskusija nazvana ‘Može li politika EU da pogoni dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu? – Uticaj EU ETS-a i CBAM-a na zapadnobalkanske zemlje’ (Can EU policy drive the decarbonisation in the Western Balkans? – EU ETS and CBAM impacts in the Western Balkan countries). Emissions Trading Extra ili ETX je namenjen promociji šireg i snažnijeg učešća civilnog društva u kreiranju politike i monitoringu kao i jačanju međunarodne saradnje u naporima da ETS bude koristan za klimu i ljude.

CBAM – Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, u suštini ocarinjavanje emisija ugljen-dioksida iz uvoznih sirovina i električne energije, treba da bude uveden 1. januara. U prve tri godine se ne predviđa naplata, već samo obračun, da bi od početka 2026. taj namet bio postepeno povećavan do 2030. godine, kada bi se dostigle željene tarife.

Zemlje koje u EU izvoze struju i sirovine uključene u sistem mogu da izbegnu plaćanje poreza na CO2 jedino ako i same uvedu naplaćivanje emisija ugljenika

Zemlje koje u EU izvoze struju i sirovine uključene u sistem mogu da izbegnu plaćanje poreza na CO2 ako i same uvedu naplaćivanje emisija ugljenika, a prihod bi se koristio za dekarbonizaciju. Takvi mehanizmi treba da budu ekvivalent Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS). Ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima su sve zemlje Zapadnog Balkana, moraju da ispune stroge uslove da bi do 2030. bile izuzete iz CBAM-a za električnu energiju.

Državama članicama EU energetska bezbednost trenutno važnija od dekarbonizacije

Član Evropskog parlamenta i domaćin skupa Petros Kokalis (na slici treći sleva), objasnio je da je CBAM osmišljen tako da doprinese cikličnoj transformaciji EU u privredu u kojoj je proizvođač odgovoran za svoj proizvod tokom celog njegovog životnog veka. Pomenuo je i da će trebati da se ispitaju na hiljade proizvoda kako bi novi porez precizno odgovarao njihovom takozvanom ugljeničnom sadržaju. Reč je zapravo količini emisija CO2 iz njihove proizvodnje i upotrebe.

Treba testirati hiljade i hiljade proizvoda da se tačno utvrdi njihov ugljenični sadržaj i odredi poreska tarifa

Evropski parlament želi da da EU prihode iz CBAM-a upotrebi za podršku najnerazvijenijim zemljama u prilagođavanju klimatskim promenama, podsetio je Kokalis. Takođe je ukazao na brojne države članice koje su po napadu Rusije na Ukrajinu počele da vraćaju u rad ugašene termoelektrane na ugalj, kako bi nadomestile ruska fosilna goriva. Kod njih prioritet prelazi sa dekarbonizacije na energetsku bezbednost, rekao je ovaj evroparlamentarac.

„Ne možemo mi da proizvodimo električnu energiju iz uglja, a da kažnjavamo njenu proizvodnju na Balkanu. Ne možemo da izvozimo robu iz prljave proizvodnje s niskim maržama, a kažnjavamo njen uvoz. Ne možemo oporezovati emisije CO2, a dozvoljavati izbegavanje poreza“, istakao je Kokalis i pozvao na saradnju sa Zapadnim Balkanom da se klimatska akcija vrati u kolosek.

Zemlje Zapadnog Balkana bi ubirale 2,8 milijardi evra godišnje kada bi same uvele naplatu ugljenika

EU bi iz CBAM-a prikupljao 537 miliona evra godišnje od četiri zapadnobalkanske zemlje koje direktno tamo izvoze električnu energiju: Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore, napisao je Bankwatch u svom novom izveštaju. Računica je zasnovana na ceni of samo 50 evra po toni emisija CO2.

Ukoliko zemlje regiona uvedu vlastite mehanizme naplate ugljenika, prikupljale bi, po proceni, ukupno 2,8 milijardi evra godišnje, kazala je Joana Čuta (druga sleva) iz Bankwatcha.

U degradiranom zemljištu je ključ privrednog razvoja područja zavisnih od uglja

U raspravi su učestvovala dva predstavnika lokalnih vlasti u Bosni i Hercegovini. Gradonačelnik Živinica Samir Kamenjaković (drugi zdesna) izjavio je da su njegov grad i Tuzlanski kanton spremni za neophodnu transformaciju. Napomenuo je da to podrazumeva usklađivanje strateških dokumenata sa Deklaracijom iz Sofije, Sporazumom iz Pariza o klimi i drugim međunarodnim obavezama, izjavio je.

U Živinicama radi rudnik uglja. Grad je u blizini Tuzle, gde se nalazi istoimena termoelektrana. Kamenjaković je kazao da je ključ za lokalni privredni razvoj u degradiranom zemljištu i da je na jednoj takvoj parceli već izgrađena sanitarna deponija.

Lokalna samouprava želi da se otpad iskoristi kao biomasa, za proizvodnju energije, podvukao je gradonačelnik. Naveo je da degradirano zemljište treba da se iskoristi za izgradnju solarnih elektrana i proizvodnju zelenog vodonika. Štaviše, Kamenjaković je zvanično predložio da se u Tuzlanskom kantonu za instalaciju fotonaponskih panela na krovovima ukine obaveza dobijanja odobrenja za izgradnju i urbanističke saglasnosti.

Kakanj pogođen smanjenjem broja radnih mesta u rudniku uglja

Načelnik Opštine Kakanj Mirnes Bajtarević (prvi sleva) kazao je na skupu da je broj zaposlenih u tamošnjem rudniku uglja u poslednjih pet godina pao sa 5.500 na 1.300 i ukazao na finansijske poteškoće zbog tolikog gubitka radnih mesta. U ovom industrijskom centru u blizini Sarajeva su i termoelektrana i fabrika cementa.

Vlasti u Živinicama i Kaknju žele da se tamošnje zemljište koje je korišćeno u eksploataciji uglja upotrebi za izgradnju solarnih elektrana

Kakanj koristi prihod koji dobija preko termoelektrane na ugalj za podršku preduzetništvu i proširenje sistema daljinskog grejanja, rekao je Bajtarević. Opština takođe namerava da omogući izgradnju solarnih elektrana na degradiranom zemljištu i pojednostavi postupak za instaliranje malih fotonaponskih sistema na krovovima i privatnoj zemlji, otkrio je.

I u Živinicama i u Kaknju postoje izvori geotermalne vode, pa razmatraju mogućnost da se ona koristi za grejanje. Kamenjaković i Bajtarević su kazali da je dvema lokalnim samoupravama od EU potrebno da steknu neophodna znanja i da im pomogne u pronalaženju sredstava i tehnologije za energetsku tranziciju.