Zemlje Zapadnog Balkana moći će da se pridruže platformi Evropske unije za dobrovoljnu zajedničku nabavku gasa i vodonika, zaključeno je na sednici Evropskog saveta. Tom mehanizmu mogu da se priključe i Moldavija, Ukrajina i Gruzija, zemlje koje takođe nisu članice EU.
Potrošači se udružuju kako bi od proizvođača dobili bolju cenu. Odluku o zajedničkoj kupovini energenata lideri Evropske unije su doneli zbog energetske krize, kako bi se donekle obuzdala cena gasa i umanjila zavisnost od snabdevanja ovim energentom iz Rusije, naveli su evropski zvaničnici.
Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen ocenila je da će dogovor o dobrovoljnoj zajedničkoj kupovini gasa i vodonika omogućiti da se iskoristi moć kolektivnog pregovaranja i dodala da će se umesto međusobnog nadmetanja, koje podiže cene, nastupati sa jedinstvenim ponudama.
Von der Leyen: Evropsko tržište čini čak 75 procenata globalnog tržišta gasa i zato imamo ogromnu nabavnu moć
”Osnovni razlog visokih cena električne energije je visoka cena gasa. Energetski miks u zemljama Evrope je različit, ali nam treba zajednički evropski pristup. Evropsko tržište čini čak 75 procenata globalnog tržišta gasa i zato imamo ogromnu nabavnu moć. Zato ćemo iskoristiti zajedničku poziciju u pregovorima, umesto da se međusobno nadmećemo i podižemo cene”, rekla je Von der Leyen.
Suočavanje sa visokim cenama nafte
Na sastanku Evropskog saveta 24. i 25. marta, učesnici su se usredsredili na visoke cene nafte, gasa i drugih energenata. Razmatrala se mogućnost obustave uvoza ruskog gasa i nafte.
Lideri EU su se složili da bi punjenje skladišta gasom trebalo da počne što pre, dok Rusija najavljuje da će od 31. marta prirodni gas naplaćivati u rubljama.
Sankcije EU protiv Rusije uključuju zabranu izvoza robe u tu zemlju kao i tehnologija u sektoru prerade nafte te zabranu novih ulaganja u tamošnji energetski sektor.
Evropska komisija bi trebalo da do kraja maja predstavi sveobuhvatni plan odgovora na energetsku krizu
Evropska komisija bi trebalo da do kraja maja ove godine predstavi sveobuhvatni i ambiciozni plan odgovora na energetsku krizu koji bi uzeo u obzir okolnosti u državama članicama ponaosob i njihove energetske mikseve, zaključeno je na sastanku u Briselu.
Takođe je konstatovano da visoke cene energenata imaju sve negativniji uticaj na građane i preduzeća u zemljama Evropske unije.
Zaključci i smernice o energetskom snabdevanju
U susret sledećoj zimi, države članice će zajedno sa Evropskom komisijom hitno raditi na dobrovoljnoj zajedničkoj kupovini gasa, tečnog prirodnog gasa (LNG) i vodonika, saopšteno je.
Lideri su istakli da će zajednička platforma za te nabavke biti otvorena za zemlje Zapadnog Balkana i tri pridružena istočna partnera: Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju.
Evropska unija će nastaviti koordinaciju sa međunarodnim partnerima kako bi ublažila povećanje cena energenata, saopštila je Evropska komisija.
Takođe je istaknuto da će se uspostaviti neophodni mehanizmi solidarnosti i kompenzacije, kao i upotpuniti i unaprediti interkonekcije u EU.
Komisija je takođe navela da se energetska sigurnost i klimatska neutralnost mogu postići samo ako se Evropska unija oslanja na snažno i povezano unutrašnje tržište električne energije, kao i tržište ugljenika, uz zaključak da ono dobro funkcioniše.
Energetska bezbednost i klimatska neutralnost se mogu postići samo uz oslanjanje na snažno i povezano unutrašnje tržište
Lideri su pozvali Evropsku komisiju da podnese predloge da se previsoke cene električne energije obuzdaju, da se očuva integritet jedinstvenog tržišta i sigurnost snabdevanja, obezbedi skladištenje gasa i održe podsticaji za zelenu tranziciju.
