Elektroprivreda Srbije planira da spaljuje otpad u Termoelektrani Nikola Tesla A nedaleko od Obrenovca. Kako bi procenila uticaj spaljivanja otpada na životnu sredinu kompanija je zatražila od Ministarstva zaštite životne sredine da odredi obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Elektroprivreda Srbije (EPS) je prethodnih godina pokrenula izradu više studija i pilot-projekata kako bi analizirala korišćenje alternativnih goriva u termoelektranama na ugalj. Izrada procene uticaja, ipak, predstavlja dosad najkonkretniji potez u ostvarivanju te namere.
EPS je u julu 2022. godine raspisao tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za ko-sagorevanja alternativnih goriva u termoelektranama (TE) Nikola Tesla A (TENT A) i Kostolac B. Kao vrsta goriva pomenut je SRF – solid recovered fuel ili gorivo koje je dobijeno sušenjem i seckanjem raznih vrsta čvrstog otpada. A, pre samo mesec dana pokrenuta je procedura za ispitivanje mogućnosti korišćenja biomase u termoelektranama.
Sada je EPS podneo Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta za izgradnju postrojenja za ko-sagorevanje alternativnog goriva u TENT-u A na blokovima A3, A4 i A5. Zahtev je dostupan na sajtu Ministarstva.
Koncept postrojenja za spaljivanje otpada na blokovima TENT-a A razvila je firma Dornier Power and Heat
TENT je najveća termoelektrana EPS-a sa snagom od skoro 1.600 MW, a tri pomenuta bloka imaju kapacitet od oko 1.000 MW.
Projekat ko-sagorevanja alternativnih goriva se pokreće radi povećanja efikasnosti kotlovskih postrojenja termoelektrane, modernizacije njihovog rada, te povećanja proizvodnje električne energije, navodi se u Zahtevu.
Dobavljači alternativnog goriva, kako se dodaje, će ga proizvoditi od komunalnog nereciklabilnog otpada.
EPS navodi da je podloga za izradu projektne dokumentacije koncept postrojenja koji je za potrebe spaljivanja otpada u TENT-u A razvila firma Dornier Power and Heat GmbH.
Godišnje bi se trošilo 300.000 tona SRF goriva
Količina alternativnog goriva koja se dodaje u sistemu za ko-spaljivanje blokova iznosiće tri masena procenta koji predstavlјaju pet odsto toplotne vrednosti u odnosu na ugalj, što je, kako se ističe u Zahtevu, u skladu sa uobičajenim postrojenjima koja su u upotrebi u državama Evropske Unije.
Ovakvom primenom na godišnjem nivou EPS planira da potroši 300.000 tona alternativnog goriva. Kompanija je izabrala SRF za koji kaže da je u prednosti u odnosu na RDF gorivo (eng. refuse derived fuel).
Projekat, osim smanjenja korišćenja lignita, ima, kako se dodaje, i širi društveni značaj za postizanje ciljeva upravljanja otpadom u Srbiji jer se za prozvodnju SRF goriva koristi komunalni nereciklabilni otpad čime se postiže smanjivanje količine komunalnog otpada na način koji zadovoljava propise zaštite životne sredine, piše u Zahtevu.
EPS: Treba planirati prestanak korišćenja uglja u energetici
EPS ističe da se odbacivanjem otpada na deponije bespovratno gube dragocene materijalne i energetske vrednosti otpada. Takođe, ističe da sagorevanje lignita značajno doprinosi emisiji CO2, i zato ne treba uvećavati njegov udeo u godišnjoj proizvodnji, naprotiv, treba planirati smanjenje i prestanak korišćenja lignita za energetske potrebe.
Ekonomska korist korišćenja SRF-a, prema mišljenu EPS-a, je u smanjenju emisija i naknade za emisije CO2. Takođe se smanjuje količina otpada koji se mora zbrinjavati odlaganjem na deponije komunalnog otpada čija površina je ograničeni resurs i i emisije metana sa deponija komunalnog otpada, koji izaziva 20 puta veći efekat staklene bašte u odnosu na njegovo sagorevanje su-spaljivanjem.
Spaljivanje otpada – prilika ili ne
Spaljivanje otpada u termoelektranama je ideja koja je aktuelna u reguonu već nekoliko godina. Holding Slovenske elektrarne (HSE) je početkom 2021. posle protivljenja lokalnih vlasti i građana odustao od spaljivanja otpada u termoelektrani Šoštanj (TEŠ).
U septembru 2022. nevladine organizacije kritikovale su bosansko-hercegovačku Elektroprivredu BiH (EPBiH) da namerava da spaljuje otpad, ali je ona odgovorila da je reč o biomasi. Nešto kasnije, u maju 2023. Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) je najavila probno spaljivanje otpada, ali konkretniji koraci nisu preduzeti.
Dobijanje energije iz otpada je jedna od alternativa u okviru sistema za upravljanje otpadom. U EU predstavlja uobičajenu praksu, pre svega kao način da se trajno zbrine otpad, a ne kao ideja da se u elektranama zameni ugalj.
U regionu ima dosta najava o gradnji spalionica otpada u sklopu sistema za upravljanje otpadom. Hrvatska bi prvo postrojenje trebalo da dobije u u Šibensko-Kninskoj županiji.
Operativne spalionice zasad imaju Slovenija i Srbija. U Beogradu je u Vinči u julu prošle godine zvanično počelo da radi postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz otpada.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.