OIE

EPCG i EPS razgovarali o nastavku projekta HE Komarnica

Objavljeno

14.10.2016.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.10.2016.

Država

Komentari

0

Podeli

U planu za srednji tok kanjona Komarnice u Crnoj Gori je da se izgradi hidroelektrana (HE) Komarnica od 170 MW. Projekat za postrojenje predviđa proizvodnju 200 GWh električne energije  godišnje. Predstavnici Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) razgovarali su o realizaciji s predstavnicima Elektroprivrede Srbije (EPS), partnerske kompanije, pre nekoliko dana u Beogradu.

Predsednik upravnog odbora crnogorskog energetskog sistema Srđan Kovačević i član tela Ranko Milović sastali su se s vršiocem dužnosti generalnog direktora EPS-a Miloradem Grčićem, direktorima sektorâ Aleksandarom Jakovljevićem i Vladimirom Markovićem i Marinom Andrijašević iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, saopštio je EPCG.

Dogovoreno je formiranje radne grupe i da se se sledeće godine usklade odredbe aneksa originalnog ugovora o implementaciji za Komarnicu kao i da se pripremi dokumentacija.

Projekat HE „Komarnica“ je prvobitno predstavljen 1972. godine sa osnovnom idejom da obezbedi vršnu energiju za električnu mrežu. Rezultati istraživanja iz osamdesetih godina prošlog veka pokazali su obećavajući potencijal. Vlada Crne Gore je 2012. usvojila nacrt plana za reku Komarnicu kao deo šire Strategije razvoja energetike Crne Gore do 2025. godine.

 Zabrinutost za životnu sredinu

Prema ovoj strategiji, projekat ne bi trebalo da utiče na naseljena područja niti da ugrozi industrijske objekte, prirodne lepote i kulturnu baštinu i treba da obezbedi čist izvor energije i pomogne razvoj lokalne zajednice. Glavni argument je bio da bi u slučaju poplave samo nepristupačni delovi kanjona Komarnice bili ugroženi. Lokalne vlasti su imale različita mišljenja, pa je Opština Plužine podržavala projekat, dok se obližnja Opština Šavnik suprotstavila ideji. Pojedine nevladine organizacije iz Crne Gore kao što su Green Home i „Ozon“ su se snažno protivile ideji jer je detaljni prostorni plan pretpostavljao izgradnju više od 17 brana, koje bi sigurno dovele do masovnog plavljenja područja, mogući gubitak pojedinih vrsta kao i nasilno preseljenje više od hiljadu ljudi. Nakon ovog pritiska, Vlada Crne Gore primorana je da izvrši temeljniju i dublju kvalitativnu procenu ekološkog uticaja projekta na životnu sredinu.

Studije tek treba da potvrde izvodljivost projekta

Godine 2013. vesti o potencijalnim geološkim problemima navele su investitore koji su izrazili interesovanje da privremeno obustave planove: Sinohidro (Sinohydro Corp. Ltd.) i Norinko (Norinco International Cooperation Ltd.) iz Kine, kao i vlade Slovenije i Turske.

EPCG i EPS su se obavezali da obezbede potencijalnim investitorima svu relevantnu dokumentaciju. Investitori će imati potpuni uvid u tekuću dokumentaciju kao i u studije koje će uskoro biti kompletirane: istraživačku – o inženjerskoj geologiji i hidrogeologiji, i foto-geološku studiju. Nekoliko značajnijih institucija iz regiona radilo je na analizi projekta. To su Elektroprojekt iz Ljubljane, Energoprojekt iz Beograda, Institut za građevinski materijal, geotehniku i hemijske analize iz Nikšića, Institut za geološka istraživanja Crne Gore, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda, Hidrometeorološki zavod Crne Gore i Energoprojekt Hidroinženjering iz Beograda.

Projekat HE „Komarnica“ ima ogroman značaj za zemlju. Investicija bi mogla da dostigne više od 240 miliona evra, a ministar ekonomije Crne Gore Vladimir Kavarić objasnio je prošle godine da vlada neće davati državne garancije, ali da ostaje otvorena za sve finansijske aranžmane.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS najavio investicije u zelenu energiju

EPS najavio investicije u zelenu energiju

15 октобра 2021 - EPS namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima

Deset drzava EU proglasi nuklearke niskougljenicnom tehnologijom

Deset država traži da EU proglasi nuklearke niskougljeničnom tehnologijom

13 октобра 2021 - Deset država uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku traži da EU proglasi nuklearne elektrane niskougljeničnom tehnologijom

Bugarska mogucnosti 2040 prekine upotrebu uglja

Bugarska razmatra mogućnosti da najkasnije 2040. prekine upotrebu uglja

12 октобра 2021 - Nakon predstojećih izbora, Narodno sobranje Bugarske će odlučivati između tri roka za obustavljanje korišćenja uglja: 2035, 2038. i 2040. godine

nuklearna-elektrana-dozvola-krsko

Podneta tužba zbog energetske dozvole za drugi blok nuklearke Krško

12 октобра 2021 - Pored energetske dozvole, ove tri NVO tvrde i da je klimatska strategija Slovenije delom protivzakonita i neustavna.