EPBiH bi za plaćanje CO2 godišnje morala da odvoji 200 miliona evra

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) bi sa aktuelnim cenama za CO2 godišnje za emisije koje proizvode njene elektrane na ugalj trebalo da plati 400 miliona konvertibilnih maraka (oko 200 miliona evra). Ovaj iznos, kako je saopštila EPBiH, premašuje ukupni trošak uglja i proizvodnju električne energije iz ovog energenta čini potpuno neisplativom.

EPBiH je u saopštenju pod nazivom Izazovi za ugalj u svjetlu ispunjavanja obaveza BiH, a povodom reorganizacije rudnika uglja kojom je predviđeno otpuštanje 1.500 zaposlenih, navela da poštujući obaveze BiH proistekle iz Ugovora o Energetskoj zajednici, strategiju razvoja zasniva na ciljevima i politikama Evropske unije. Kompanije, takođe, konstatuje da je vreme za bezbolnu tranziciju davno propušteno.

Trošak CO2 preti svim elektroprivredama u regionu

Trošak CO2, tačnije plaćanje prava na emitovanje gasova sa efektom staklene bašte je realnost za kompanije u EU odavno, a sada polako postaje realnost i za elektroprivrede u regionu koje bi uskoro mogle da budu stavljene pred izbor da ili uvedu nacionalne sistem za trgovanje emisijama, po ugledu na Sistem za trgovanje emisijama EU (EU ETS) ili da plaćaju prekograničnu taksu na emisije ugljen-dioksida koju planira da uvede EU.

EPBiH je jedna od elektroprivreda u regionu, uz kompanije u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje očekuju veliki izazovi u energetskoj tranziciji. Elektrani na Severna Makedonija (ESM) je nedavno odlučila da započne interni obračun cene CO2 za svoja postrojenja. Cena emisionih jedinica poslednih meseci beleži rekordne nivoe, pa i kompanije iz EU, poput slovenačke elektrane TEŠ očekuje veliki rast troškova.

U BiH će biti utvrđene maksimalno dopuštene emisije gasova sa efektom staklene bašte

Zanimljivo je da je EPBiH u saopštenju navela da će u BiH, kao i u EU, biti utvrđena maksimalno dopuštena emisija gasova sa efektom staklene bašte po godinama, koje će u početku biti besplatno alocirane na emitere.

Cene proizvodnje električne energije u termoelektranama će biti višestruko povećane i postaće nekonkurentne

Međutim, udeo besplatnih emisija će se postepeno smanjivati do njihovog potpunog ukidanja i uvođenja plaćanja naknade za sveukupnu emisiju. Ovo će biti dodatni ekonomski faktor koji će uticati na smanjenje korišćenja uglja jer će proizvodne cene termoelektrana biti višestruko povećane i postati nekonkurentne, navela je EPBiH.

Kao ilustraciju ova državna kompanija je navela podatak da bi  približni trošak naknade za sadašnju proizvodnju termoelektrana u EPBiH pri aktuelnoj ceni CO2, iznosio više od 400 miliona KM, što premašuje ukupni trošak uglja i proizvodnju električne energije iz ovog energenta čini potpuno neisplativom.

Sofijskom deklaracijom BiH je prihvatila da do 2050. bude klimatski neutralna

Dugoročno opredeljenje EU je dekarbonizacija energetskog sektora, odnosno, prestanak korišćenja uglja za proizvodnju električne energije i postepeno zatvaranje termoelektrana i rudnika, navela je EPBiH.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, kao i najaktuelnija Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan potpisana novembra 2020. najznačajniji su dokumenti sa aspekta međunarodnih obaveza BiH koje utiču na razvoj elektroenergetskog sektora. Prema ovim dokumentima, BiH je dužna da postepeno prilagođava svoje zakonodavstvo pravnoj tekovini EU.

Klimatska neutralnost znači donošenje odluke o vremenskom okviru za potpuno zatvaranje termoelektrana i rudnika

Kao potpisnica Sofijske deklaracije, BiH je prihvatila put EU ka klimatski neutralnoj Evropi do 2050. To praktično znači postepeno smanjenje korišćenja uglja i donošenje odluke o vremenskom okviru za potpuno zatvaranje termoelektrana i rudnika, navela je EPBiH.

Obaveza BiH je da donese nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) u kojem će, pored ostalog, utvrditi i ciljeve smanjenja emisija CO2. Uvažavajući nacrt dokumenta za elektroenergetski sektor se može očekivati cilj smanjenja emisija CO2 do 30 odsto do 2030. u odnosu na 2014.

Vreme za potpuno bezbolnu tranziciju smo davno propustili

Izvesno je, kako navodi ova kompanija, da će na osnovu ograničenja emisija prema utvrđenim ciljevima, ali i zbog velikih troškova nakon uvođenja obaveze plaćanja naknade za emisije, proizvodnja termoelektrana i korišćenje uglja doživeti značajan i kontinuiran pad, a dugoročno će doći do potpunog prestanka njegovog korišćenja.

„Proces energetske tranzicije u BiH je započeo, a koliko će  trajati i koliko će zaista biti efikasan i sa minimiziranim rizicima i posljedicama, ovisi od učesnika u energetskom sektoru. Nažalost, vrijeme za potpuno bezbolnu tranziciju smo davno propustili“, zaključuje EPBiH.