x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

ENERGETSKA TRANZICIJA – Jeste skupa, ali nepravovremena može da bude još skuplja

26.05.2020. | Komentari: 0Autor:

Slika: Nikola Rajaković
ENERGETSKA TRANZICIJA – Jeste skupa, ali nepravovremena može da bude još skuplja

Autor: Prof. dr Nikola Rajaković, Elektrotehnički fakultet (ETF), Univerzitet u Beogradu

U procesu energetske tranzicije integracija obnovljivih izvora predstavlja jedno od centralnih pitanja. Bez sprege elektroenergetskog sektora sa gasnim, transportnim i sektorom grejanja, ali i industrijom, integracija je gotovo neizvodljiva. Energetska tranzicija je definitivno jedna velika poslovna šansa.

U kontekstu intenzivnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije zaslužuje pažnju aktuelna odluka Vlade da se u Srbiji suspenduje isplata podsticaja za obnovljive zbog vanrednog stanja, piše Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, u trećem delu (drugi deo) svog autorskog teksta.

Integracija varijabilnih OIE je centralno pitanje  za struku

Ključna promena koja će se desiti u narednim godinama je dodatno izražena varijabilnost proizvodnje. U tom kontekstu integracija OIE je centralno pitanje za struku.

Struka može uspešno da ekspolatiše energetske sisteme sa čak 100% proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije

Najnovija istraživanja su vrlo ohrabrujuća jer se sagledava da struka može uspešno da eksploatiše energetske sisteme sa čak 100% proizvodnje električne energije iz OIE. To je zadatak koji uključuje kratkoročne i dugoročne aspekte balansiranja proizvodnje i potrošnje u kome je pre svega cilj optimalno dimenzionisanje skladišta energije.

Široka integracija obnovljivih izvora je preskupa ako se radi samo unutar elektroenergetskog sektora

Pokazuje se da je široka integracija obnovljivih preskupa ako se radi samo unutar elektroenergetskog sektora. Zbog toga sprega sa sektorom transporta (skladištenje u baterijama električnih automobila), sprega sa sektorom grejanja (pretvaranje viškova električne energije iz solarnih i vetroelektrana u toplotu u velikim skladištima toplote – bojlerima), sprega sa reverzibilnim hidroelektranama,sprega sa skladištima komprimovanog vazduha i konačno, pretvaranje električne energije u tečni vodonik, stoje kao važne opcije za ekonomičnu energetsku tranziciju.

Korona virus i isplata subvencija za povlašćene proizvođače

Aktuelna situacija sa korona virusom danas i vanredno stanje koje je bilo uvedeno u zemlji dalo je osnova Vladi da donese Zaključak kojim se suspenduje isplata podsticaja za obnovljive izvore energije. Ovim aktom se odlaže isplata podsticaja za zelene kWh i relaksira finansijska situacija Elektroprivrede Srbije (EPS) jer pri sadašnjem stanju za 262 povlašćena proizvođača (instalisane snage od oko 456 MW) subvencije iznose oko 14,2 miliona evra na mesečnom nivou.

Povlašćeni proizvođači mesečno dobiju 14,2 miliona evra na ime subvencija

U postojećem načinu funkcionisanja podsticaja ima dosta otvorenih pitanja s obzirom da je finansijski teret većim delom pao na EPS. Pre svega podsticaji su uvedeni da bi se uopšte krenulo sa obnovljivima u Srbiji. Vreme je pokazalo da je to imalo smisla.

Sledi faza napuštanja podsticaja i zaokret prema aukcijama

Kako su cene tehnologija za solar i vetar dramatično pale i ove tehnologije postale konkurentne, to sledi prirodno faza napuštanja podsticaja i zaokret prema aukcijama, ili nekim primerenijim modelima.

Podsticaji su zamišljeni tako da  kupci plaćaju dodatno za zelene kWh (uostalom, kupci uvek sve plaćaju samo je put novca u različitim opcijama drugačiji). Prihod od kupaca koji se sakupi za zelene kWh mora da iznosi tačno toliko da EPS nema finansijske dubioze po tom osnovu, ili tehnički precizirano, finansijski balans za podsticaje mora se održavati isključivo sa strane krajnjih kupaca po dinamici koja podrazumeva i podizanje srednje cene električne energije.

Finansijski teret za podsticaje umesto onako kako je zamišljen prebačen je velikim delom na EPS

Međutim, finansijski teret za podsticaje umesto onako kako je zamišljen prebačen je velikim delom na EPS. Razlog je odsustvo mehanizma kojim se uravnotežavaju povećana proizvodnja zelenih, podsticanih kWh i povećanje cena za krajnje kupce. Pošto ovog mehanizma nema ulazi se u sivu zonu u kojoj EPS zbog svog povećeg negativnog salda uzrokovanog I delom plaćanjem podsticaja za zelene kWh mora da traži intervenciju države iz budžeta, a takva opcija je daleko nepravednija.

U osnovi današnji EPS, kao državno preduzeće, ne može poslovati na duže staze sa negativnim saldom u pogledu nadoknade za obnovljive izvore i samo je pitanje kako će država to kompenzovati, pravičnije preko podizanja cene ili manje pravično kroz budžet!

U zaključku: tranzicija kao poslovna šansa

Čitav proces tranzicije se uslovno može svesti na tri dominantna pitanja: tehničko-tehnološko, regulatorno i ekonomsko – finansijsko. Za sada se čini da je njihovo rešavanje uspešno, ali mnogo toga je u Srbiji i u regionu otvoreno. Posebno je delikatna problematika zatvaranja termoelektrana na lignit.

Sigurno je da će region energetske probleme rešiti jednostavnije ako se energetika sagledava integralno u geografskom smislu

Kod analize energetske tranzicije važno je istaći da proces tranzicije donosi poslovne šanse neslućenog obima. Istraživački projekti, primenjena pilot rešenja mikromreža sa obnovljivim izvorima energije, osvajanje industrijske proizvodnje komponenti i složenih sklopova, projektovanje energetskih podsistema i sistema, poslovi sistem integracija, razvoj aplikativnog softvera, osvajanje optimalne industrijske ekspoatacije litijuma u Srbiji i prevođenje u finalne industrijske proizvode, poslovi u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine samo su deo potencijalnih poslovnih poduhvata.

Kroz radikalniji iskorak ka obnovljivim izvorima ponovo se otvara realna opcija potpune energetske nezavisnosti naše zemlje

Sigurno je da će region svoje energetske probleme rešiti daleko jednostavnije ako se energetika sagledava integralno u geografskom smislu, pošto je poznato da pojedinačna delovanja u rešavanju ovih složenih pitanja skuplje koštaju.

U zaključku još treba istaći da se kroz radikalniji iskorak ka obnovljivima ponovo otvara realna opcija potpune energetske nezavisnosti naše zemlje. Prelaz na ovaj vid energetske nezavisnosti potrebno je ubrzati pošto se zna da će marginalna cena megavat sata koji će se proizvoditi iz uglja bivati sve skuplja i skuplja. O tome treba da vode računa donosioci odluka.

Dakle, iako je kao proces dekarbonizacija svakako skupa, ona može kroz ostvarenje poslovnih šansi koje se otvaraju da se pokaže izuzetno uspešnom ekonomskom opcijom. Kašnjenje u korišćenju poslovnih šansi u okviru neizbežnog procesa dekarbonizacije može dekarbonizaciju da učini osetno skupljom!

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.