Ember: Vetar i solar proizveli više struje nego gas u EU

Udeo učinka vetroelektrana i solarnih parkova je prošle godine dostigao 22 procenata u Evropskoj uniji i tako prvi put nadmašio fosilni gas, navodi Ember u svom najnovijem izveštaju. Uprkos gasnoj krizi i rekordno niskim nivoima proizvodnje u nuklearnim elektranama i hidrocentralama, Evropa je odolela riziku vraćanja na ugalj, ističu u ovom institutu za energetiku i klimu.

Analiza proizvodnje električne energije za 2022. u zemljama Evropske unije – European Electricity Review, pokazala je da se udeo proizvodnje iz solarnih elektrana i vetrofarmi popeo na rekordnih 22 procenata. Ove dve tehnologije su tako prvi put nadmašile učinak elektrana na gas, a on je iznosio 20 odsto.

Prošlu godinu je obeležio i pad proizvodnje električne energije u hidroelektranama i nuklearnim postrojenjima. Pripisan je izrazito sušnoj godini i remontu francuskih nuklearnih kapaciteta. Električna energija dobijena iz uglja činila je 16 procenata.

Optimistične note u kontekstu krize

Ember je optimistično ocenio da Evropa iz energetske krize izlazi “jača nego ikad”. Po njegovim prognozama, ove godine se smanjuje udeo fosilnih goriva, a posebno gasa.

U kontekstu rata u Ukrajini, Ember ocenjuje da je politički odgovor ubrzao energetsku tranziciju. Kako autori izveštaja napominju, trenutno je fokus na brzom smanjenju potražnje za gasom, a istovremeno i postupnom izbacivanju uglja iz upotrebe.

Rekordni porast solara tokom 2022. godine

Proizvodnja struje u solarnim elektranama porasla je za rekordnih 39 teravat-sati odnosno 24 procenta. Tome je doprinelo dosad nezabeleženo godišnje povećanje kapaciteta – za 41 gigavata ili 47 procenata više nego 2021. godine.

Dvadeset zemalja EU je 2022. povećalo udeo solarnih elektrana na rekordan nivo

Dvadeset zemalja EU je 2022. povećalo udeo solarnih elektrana u svom energetskom miksu na rekordan nivo, navodi Ember. Holandija je prva, sa 14 procenata, i ovaj sektor je prvi put nadmašio proizvodnju iz uglja.

U analizi se ističe da je Grčka u oktobru pet sati dobijala struju isključivo iz obnovljivih izvora energije. Ova zemlja očekuje da će svoj cilj za 2030. za kapacitet iz solarnih elektrana od osam gigavata dostići već do kraja ove godine.

Suša oborila učinak hidroelektrana, francuskih nuklearnih elektrana

Prošlogodišnja suša je uzrokovala najniži nivo proizvodnje hidroelektrana u ovom veku i poremetila rad nuklearnih elektrana u Francuskoj i to nakon što je Nemačka zatvorila tri takva postrojenja.

Prošlogodišnja suša je uzrokovala najniži nivo proizvodnje hidroelektrana u Evropi od početka veka

To je stvorilo veliki jaz u proizvodnji, 185 teravat-sati (TWh) odnosno sedam procenata ukupne potražnje za električnom energijom, navodi se u analizi.

Razliku su nadomestili vetar i solar

Čak pet šestina tako nastalog jaza je nadoknađeno kroz povećanje proizvodnje iz vetra i solara kao i padom potražnje. Ostatak je pokriven povećanjem korišćenja fosilnih goriva u proizvodnji električne energije.

Kako autori navode, s obzirom na to da je ugalj bio jeftiniji od gasa, imao je veću ulogu i potrošnja je porasla sedam procenata u odnosu na 2021. godinu. Tako je obezbeđeno dodatnih 28 teravat-sati.

Emisije gasova s efektom staklene bašte iz sektora energetike EU su zato porasle za 3,9 procenata ili 26 megatona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Proizvodnja struje iz gasa je ostala skoro nepromenjena i nije bilo daljeg povećanja udela u odnosu na gas.

Moglo je biti gore

Moglo je biti mnogo gore, jer su razvoj sektora vetra i solara kao i pad potražnje za električnom energijom sprečili drastičan povratak uglja, ističu autori.

Razvoj sektora vetra i solara i pad potražnje za električnom energijom sprečili su drastičan povratak uglja

Udeo struje proizveden u elektranama na ugalj je porastao za samo 1,5 procentnih poena. Iznosio je 16 odsto i ostao ispod nivoa iz 2018. godine. U četvrtom kvartalu je čak smanjen, najviše zbog pada potražnje za strujom na godišnjem nivou.

U EU je 26 termoelektrana na ugalj vraćeno u stanje pripravnosti, ali je prosečno iskorišćenje u poslednjem tromesečju iznosilo samo 18  procenata.

Smanjena potražnja za električnom energijom

Potražnja za električnom energijom u EU je pala je za 7,9 procenata u četvrtom kvartalu 2022. s nivoa iz istog perioda prethodne godine. Ovakav trend zabeležen je u svim zemljama EU, navode autori. Poslednji kvartal je bio topliji nego 2021. godine.

Ember navodi da same vremenske prilike ne objašnjavaju tako velike padove, već da je smanjenje verovatno uzrokovala solidarnost građana  u motivaciji da smanje potražnju za energijom u tokom krize i poboljšanje energetske efikasnosti.

Ova godina će biti bolja

U Emberu tvrde da će 2023. situacija biti sasvim suprotna. Optimistični su da će se hidroelektrane i francuske nuklearke povratiti a učinak iz vetra i sunca ubrzati te da će potražnja za električnom energijom nastaviti da opada.

S druge strane, Nemačka je zakazala zatvaranje svoje tri preostale nuklearne centrale. Ember procenjuje da bi proizvodnja struje iz fosilnih goriva 2023. mogla pasti 20 procenata ili duplo više od rekorda iz 2020. godine.

Gasne elektrane će ove godine pretrpeti najveći pad budući da će to gorivo biti skuplje od uglja najmanje do 2025. godine, navodi se u analizi.