OIE

Ember: Vetar, solar zajedno premašili 10 odsto svetske proizvodnje struje

Ember vetar solar 10 odsto svetske proizvodnje struje

Foto: Myriams-Fotos from Pixabay

Objavljeno

31.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Vetar i solar, koji se najbrže šire od svih izvora električne energije, dostigli su prošle godine dosad najviši zbirni udeo u snabdevanju, 10.3 odsto, a čiste struje je ukupno bilo 37,9 procenata ili samo malo manje nego 2020, izračunao je Ember. Međutim, zbog naglog oporavka potražnje je došlo do nezapamćene proizvodnje iz uglja i rekordnih emisija. IRENA je saopštila da su za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni neophodna ulaganja od 5,7 biliona dolara godišnje.

U svom Globalnom pregledu sektora električne energije (Global Electricity Review), nezavisni energetski i klimatski institut Ember je objavio da je ukupna proizvodnja struje iz vetroturbina i solarnih panela više nego udvostručena potpisivanja Pariskog sporazuma. Udeo je porastao na 10,3 odsto na globalnom nivou sa 4,6 procenata, koliko je zabeleženo 2015, a osim toga je prvi put prestigao nuklearne elektrane, jer se taj sektor blago spustio s nivoa iz 2020, na 9,9 odsto.

Udeo vetra i solara je dvocifren u pedeset zemalja, a sedam zemalja je prešlo taj prag samo prošle godine: Kina, Japan, Mongolija, Vijetnam, Argentina, Mađarska i Salvador.

Moguće je održati visoke stope rasta

Kada se saberu svi čisti izvori – nuklearna energija, hidro, vetar, solar i bioenergija – treću godinu zaredom su iznad učešća uglja, 37,9 prema 36,5 odsto, saopštio je Ember. Kombinacija solara i vetra je 2020. iznosila 9,3 procenta.

Da bi se nadomestio ugalj, a emisije smanjile, moraju se održati visoke stope rasta u globalnoj tranziciji elektroenergetskog sektora, napominju autori izveštaja. Učinak solarne energije je prošle godine porastao 23 odsto, a vetra 14 procenata. Složena godišnja stopa rasta vetra i solara zajedno mora da se održi na bar 20 odsto do 2030. da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa, otkriva dokument.

To je sada više nego moguće: vetar solar imaju najmanje troškove proizvodnje struje u nivelisanom smislu, sa sve većim iskustvom u integrisanju tih izvora u mreže na visokom nivou, dodaje Ember.

Ugalj, emisije takođe dostigli rekorde

Potražnja za električnom energijom se naglo oporavila. Godišnji rast je bio dosad najveći u apsolutnim brojevima: 1,41 petavat-sat, što je približno jednoj Indiji. Relativni rast je iznosio 5,4 procenta, najviše od 2010. godine.

Uprkos rekordnom povećanju učinka vetroturbina i solarnih ploča, ta dva izvora su 2021. pokrila samo 29 odsto porasta globalne potražnje. Kod ostalih segmenata proizvodnje čiste struje nije bilo napretka, a nivoi za nuklearke i hidroelektrane stagniraju već dve godine zaredom. Ugalj je zadovoljio 59 odsto rasta potražnje.

Proizvodnja u termoelektranama na ugalj je prošle godine skočila devet odsto na 10,04 petavat-sata. To je procentualno bio najveći uspon barem od 1985. godine. Emisije gasova s efektom staklene bašte u elektroenergetskom sektoru povećane su sedam procenata, što je najveći relativni uzlet od 2010, na rekordnih 778 miliona tona.

„Vetar i solar su stigli. Proces koji će preurediti postojeći energetski sistem je započeo. Tokom ove decenije moraju da se uvode brzinom svetlosti da bi se preokrenuo rast emisija u svetu i obuzdale klimatske promene“, izjavio je voditelj globalnog programa u Emberu Dave Jones.

Energetska tranzicija podrazumeva 5,7 biliona dolara investicija godišnje sve do kraja decenije

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) je takođe pozvala na ubrzavanje napretka ka stvaranju čistog energetskog sistema. U svojim Izgledima za tranzicije u svetskoj energetici (World Energy Transitions Outlook), ta organizacija ocenjuje da su neophodne investicije od 5,7 biliona dolara godišnje zaključno sa 2030. godinom, uključujući obavezno preusmeravanje 700 milijardi dolara godišnje iz sektora fosilnih goriva drugde da ulaganja ne bi propala.

„Investiranje u tranziciju bi donelo konkretne socio-ekonomske koristi i dobrobit, sa 85 miliona novih radnih mesta širom sveta od danas do kraja 2030. godine u sektoru obnovljivih izvora i drugih tehnologija povezanih s tranzicijom. To povećanje zaposlenosti bi daleko premašilo gubitak radnih mesta u industriji fosilnih goriva – 12 miliona,“ stoji u dokumentu.

Udeo obnovljive energije u ukupnom primarnom snabdevanju energentima moraće da se poveća sa 14 odsto iz 2019. do 40 odsto 2030. godine, što znači da stopa ekspanzije mora da se utrostruči, navodi IRENA. U prognozi ističe da su elektrifikacija i efikasnost ključni pokretači energetske tranzicije i da ih omogućavaju obnovljivi izvori, vodonik i održiva biomasa, i dodaje da elektromobilnost ima istaknutu ulogu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Preokret klimatske politike G7 lideri ulaganje LNG gas nuklearke

Preokret klimatske politike G7: lideri podržali ulaganje u LNG, gas, nuklearke

29 јуна 2022 - G7 se formalno drži klimatskih ciljeva, a za to vreme promoviše LNG i fosilni gas uopšte kao i nuklearne elektrane

nasa-nuklearka-mesec

NASA planira da postavi nuklearku na Mesecu

28 јуна 2022 - Uspešno postavljanje ovakvih sistema bi stvorilo temelje za dugoročne misije na Mesec i Mars, tvrdi NASA

Ministri energetike Savet EU ciljeve zelenu energiju energetsku efikasnost

Ministri energetike zemalja EU podigli ciljeve za zelenu energiju, energetsku efikasnost

28 јуна 2022 - Savet EU je usvojio više ciljeve za zelenu energiju i energetsku efikasnost u okviru paketa Fit for 55, za pregovore s Evropskim parlamentom

Savez za avijaciju s nula emisija letelice EU elektricni pogon vodonik

EU razvija letelice na električni pogon i vodonik

27 јуна 2022 - Evropska komisija je objavila da će njen Savez za avijaciju s nula emisija – AZEA ubrzati razvoj letelica na električni pogon i vodonik