Električna energija u Srbiji od prošle jeseni poskupela 34,2 odsto

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Srbiji, za nešto više od godinu dana, računajući i najnovije poskupljenje od srede 1. novembra za osam odsto, ukupno je povećana 34,2 odsto. Struja je poskupela četiri puta od septembra 2022. godine do novembra 2023, a Vlada Srbije je Međunarodnom monetarnom fondu obećala još jednu promenu cenovnika i to od 1. maja 2024. godine za dodatnih osam odsto.

Četiri poskupljenja u roku od 14 meseci u Srbiji bila su pravi udar za domaćinstva, s obzirom da su tom periodu prethodile tri godine, od novembra 2019. godine do septembra 2022. godine, kada je struja poskupela samo dva puta. Prosečna cena struje, bez poreza i taksi, je pre 1. septembra 2022. bila 7,647 dinara po kilovat-satu (kWh) , a od 1. novembra će biti 10,26 što je rast od 34,17 odsto.

Lavina poskupljenja krenula je 1. septembra 2022, kada je Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) dala saglasnost na novi cenovnik Elektroprivrede Srbije (EPS). Prosečna cena, kako je tada rekao AERS, za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci) od 1. septembra iznosiće bez poreza i taksi 8,144 dinara po kilovat-satu (kWh) što je rast od 6,5 odsto u odnosu na postojeću prosečnu cenu.

Energetska kriza i kolpas EPS-a

Novi rast cena od osam odsto usledio je samo četiri meseca kasnije od 1. januara 2023.

Ubrzanje rasta cena ima veze sa više faktora. Treba reći da je u drugoj polovini 2021. izbila globalna energetska kriza, koja se ogledala u rastu cena svih energenata. Krajem te godine na videlo su izašle i godine lošeg upravljanja EPS-om koji je tada bio pred kolapsom zbog problema u proizvodnji uglja i električne energije u termoelektranama.

Problemi su se nastavili i tokom 2022, zbog čega je EPS uvozio velike količine struje i to po nekoliko puta većim cenama od onih po kojima je tu istu struju prodavao u Srbiji. Zato je na kraju godine imao gubitak od 73,7 milijardi dinara (629 miliona evra).

Đedović: Moramo da donosimo mere koje će obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje

Kriza i EPS bili su dobar deo argumentacije zašto struja poskupljuje u septembru 2022, pa je ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da će struja poskupeti da dugovi EPS-a ne bi bili još viši, a predsednik Aleksandar Vučić da to neće ugroziti životni standard građana, čak ni onih najsiromašnijih.

Drugo poskupljenje u nizu, od 1. januara 2023, nova ministarka Dubravka Đedović branila je rečima da će država nastaviti da subvencioniše cenu, pa će ona biti među najnižim u Evropi. „U uslovima svetske energetske krize moramo da donosimo mere koje će obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje“, poručila je ona.

Odgovornost za loše upravljanje EPS-om koje je glavni uzrok gubitaka ove kompanije, i da ga nije bilo ova kompanija i Srbija bi mnogo lakše prebrodili energetsku krizu, niko nije spominjao.

MMF-u obećana tri poskupljenja

Treba reći i da je decembra 2022. Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) potpisala dvogodišnji stendbaj aranžman, koji podrazumeva da zemlja dobije mogućnost da povuče kredite u vrednosti od 2,4 milijarde evra, ali i da sprovede određene ekonomske i finansijske reforme. Dobar deo reformi odnosi se na energetski sektor, pre svega, EPS i Srbijagas.

Vlada Srbije se u okviru tog aranžmana obavezala da električna energija poskupi tri puta: u maju i novembru 2023, kao i u maju 2024. ili ukupno oko 26 odsto.

Pomoć u vidu subvencija za siromašne i popusta za štednju

Dogovor je počeo da se sprovodi, pa je došlo treće poskupljenje – u maju ove godine. Posle najave da u novembru sledi i četvrti rast cena u periodu od 14 meseci, ministarka Dubravka Đedović izjavila je da je to nephodno, i to pre Nove godine. Korekcija cene, kako je dodala, je potrebna zbog dugoročne stabilnosti srpskog energetskog sistema.

Ona je i podsetila da je za socijalno ugrožene građane obezbeđeno tri i po puta više sredstava u budžetu kako bi u slučaju povećanja cena struje i prirodnog gasa mogli da ostvare popust.

Kao pomoć građanima prošle zime su uvedeni i popusti za štednju struje, koji mogu da im smanje račune 20 do 40 odsto.

Nezahvalno je govoriti koliko su računi građana povećani zbog četiri poskupljenja jer su različite mesečne potrošnje i odnos niže i više tarife. Može se reći da samo potrošnja električne energije u ukupnom računu učestvuje sa više od 60 odsto.

Srbija, prema podacima Evrostata za prvu polovinu 2023, što znači bez poskupljenja od 1. novembra, ima cenu, sa taksama i porezima, od 9,68 evrocenti po kWh. Ako se pogledaju sve evropske zemlje to je skuplje jedino od BiH (8,74), Gruzije (8,47), Turske (8,42) i Kosova* (6,71).

Nikolić: Rast cene je neophodan, problem je što je to odlagano i sada se dešava u ovom inflacionom talasu

Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu procenjuje da bi sa novim poskupljenjem od 1. novembra, cena električne energije mogla biti viša za oko 30 odsto u odnosu na 2022. Korekcija cena je bila nephodna, dodaje, kako bi se pre svega obezbedili finansijski izvori za obnavljanje i proširenje kapaciteta EPS-a.

„Ali, i taj trenutni nivo cene, prema podacima Evrostata, od 9,6 evrocenti, je samo iznad nekoliko zemalja u Evropi i regionu. Prosek u EU je 28,9 evrocenti“, navodi Nikolić.

Poskupljenje od 30 odsto jeste relativno visoko, i značajan udarac za standard građana

On navodi, na primer, da je struja u Rumuniji 42 evrocenta ili 4,3 puta skuplja nego u Srbiji. Porast cene u Srbiji je evidentan, ali, kako ističe, to usklađivanje je i dalje umereno, pa potrošači imaju tu privilegiju da koriste veoma jeftinu energiju.

„Poskupljenje od 30 odsto jeste relativno visoko, i značajan udarac za standard građana, pa zato imamo i ovakve mere kao što je smanjenje računa od hiljadu dinara za najugroženije“, naveo je on.

Sa aspekta ekonomije i samog energetskog sistema, dodaje, rast cene je neophodan, problem je što je to odlagano i sada se dešava u ovom inflacionom talasu.

Poskupljenje struje je sigurno doprinelo da inflacija bude nešto više nego što je u regionu i Evropi, istakao je Nikolić.