x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Dokle su zemlje regiona stigle u pripremi nacionalnih energetskih i klimatskih planova?

16.01.2019. | Komentari: 0Autor:

Photo: Pexels
Dokle su zemlje regiona stigle u pripremi nacionalnih energetskih i klimatskih planova?

Bugarska, Kipar i Grčka su među sedam članica Evropske unije (EU) koje do 31. decembra 2018. godine nisu poslale nacrte nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP), što je bila njihova obaveza. Od ostalih država u regionu, Rumunija, Slovenija i Hrvatska su zvanično objavile svoje nacrte, dok zemlje koje nisu članice EU – Albanija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo*, Srbija i BiH nemaju tako striktne rokove, ali su počele da pripremaju ove planove.

Prema novoj EU Uredbi o upravljanju članice moraju da izrade nacrt NEKP-a za period 2021-2030. do kraja 2018. Inače, ovi planovi su ključni alati za implementaciju Evropske energetske unije.

Osim zemalja iz regiona, nacrte, kako je preneo Euractiv, nisu poslali ni Češka, Mađarska, Luksemburg i Španija. U međuvremenu, Bugarska je saopštila da je pripremila nacrt plana, a Grčka je obećala da će ga poslati do kraja januara.

Tako je, bugarsko Ministarstvo energetike pre dva dana objavilo nacrt NEKP-a, a zatim je o tom dokumentu razgovaralo sa predstavnicima sindikatima.

Planom je predviđeno da udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u finalnoj potrošnji energije bude 25% do 2030. godine, preneli su lokalni mediji.

Takođe, dokumentom do 2030. nije predviđeno zatvaranje kompleksa Marica Istok sa rudnicima uglja i termoelektranama (TE) snage oko 2.200 MW.

Rumunski nacrt NEKP-a, objavljen u decembru, planira da udeo OIE bude 27,9%. Inače, cilj EU za udeo OIE do 2030. je 32%.

Slovenija objavila nacrt, hrvatske energetske agencije pisale ministru

Slovenački nacrt NEKP-a, udeo OIE postavlja na 27%, dok bi emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo ukupno da budu smanjene 15%, a u zgradama 70%, sve u odnosu na 2005. Plan uvodi dva scenarija za razvoj OIE, jedan sa većom upotrebom energije vetra, i drugi sa većom upotrebom solarne energije.

Oba scenarija predviđaju izgradnju velikih hidroelektrana (HE).

Hrvatski nacrt NEKP-a definiše cilj za OIE na 36,4%, a za smanjenje emisija u ETS sektoru na 43%, opet u odnosu na 2005. Plan predviđa izgradnju hidroelektrana, vetroparkova, solarnih elektrana i elektrana na gas snage oko 1.200 MW.

Regionalne energetske agencije nisu zadovoljne nacrtom, pa su u decembru poslale pismo ministru životne sredine i energetike Tomislavu Ćoriću.

U dokumentu se ne objašnjava kako će aktivnosti koje se predlažu doprineti ukupnim ciljevima EU, dok su predložene mere nepotpune i bez projekcija finansijskih troškova, navele su u pismu Međimurska energetska agencija, Regionalna energetska agencija Sjever, Istarska regionalna energetska agencija, Regionalna energetska agencija Sjeverozapadne Hrvatsk e (REGEA) i Regionalna energetska agencija Kvarner.

Nacrt plana, kako navode, takođe ne predviđa saradnju između vlasti na svim nivoima i ne pridaje dovoljno pažnje značaju koji imaju opštine, gradovi i županije.

Zapadni Balkan napreduje veoma sporo

Zemlje koje nisu članice EU u regionu – Albanija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo*, BiH i Srbija nemaju obavezu da pripreme NEKP. Međutim, u januaru 2018. godine, zemlje su usvojile Preporuku 2018/01/MC-EnC o pripremama za razvoj NEKP, koju je prethodno usvojio Savet ministara Energetske zajednice (EnZ). Međutim, preporuka nije pravno obavezujuća.

Pet meseci kasnije, Sekretarijat EnZ objavio je Smernice za pružanje pomoći članicama EZ u pripremi NEKP.
Irina Lazzerini, ekspert za održivu energetiku u Sekretarijatu EnZ u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News, navela je da priprema zakonodavstva o klimatskim promjenama u većini zemalja članica EnZ napreduje veoma sporo.

BiH, Kosovo* i Makedonija zvanično su osnovale nacionalne radne grupe za NEKP, dok je rad na tehničkom aneksu već u pripremi u Crnoj Gori i Albaniji, napisala je ona.

( * Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.)

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.