Ruske isporuke prirodnog gasa Evropi neće biti normalizovane dok ne budu ukinute sankcije Zapada prema Rusiji, poručili su ruski zvaničnici, a moguće je da će i potpuno biti prekinute, i to ne samo kada je reč o plavom energentu, nego i o nafti, uglju, mazutu. Razmenu teških udaraca između Rusije i Zapada, kao i uvek u sličnim situacijama koriste druge države.
Izjave ruskih zvaničnika da je moguć potpuni prekid isporuka energenata je odgovor na nameru Evropske unije da ograniči cenu ruskog gasa, ali i na dogovor grupe G7 da se limitira cena ruske nafte. Ulog u energetskom sukobu Rusije i Zapada je veliki zato što je reč energentima koji su ključni za sve ekonomije, ali i dodatno je povećan zato što dolazi zima.
Gazprom je prošlog petka saopštio da do daljnjeg zaustavlja isporuke gasa preko gasovoda Severni tok 1 koji je, inače, radio sa 20 odsto kapaciteta. Kao razlog je navedeno curenje ulja na gasnoj turbini u kompresorskoj stanici Portovaja u blizini Sankt Peterburga.
Peskov: Sankcije su dovele do ove situacije
Saopštenje je stiglo samo nekoliko sati nakon što se grupa G7, koju čine Velika Britanija, SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Kanada, dogovorila da limitira gornju granicu cene ruske nafte.
Stav Rusije pojasnio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je okrivio sankcije za probleme održavanja koji su doveli do zatvaranja gasovoda.
Ursula von der Layen: Udeo Rusije u evropskom uvozu gasa smanjio se na devet odsto
Na pitanje da li će se snabdevanje gasom obnoviti ako Zapad ukine sankcije, Peskov je odgovorio potvrdno, dodajući da su sankcije i dovele do trenutne situacije.
U međuvremenu je Ursula von der Layen, predsednica Evropske komisije, pozvala na ograničenje cene ruskog gasa, jer moraju da se smanje prihode Rusije koje Putin koristi za finansiranje rata protiv Ukrajine. Leyen je podsetila da je Rusia obezbeđivala 40 odsto evropskog uvoza gasa, a sada je taj procenat samo devet odsto.
Nije morala da čeka dugo na odgovor.
Putin: nećemo isporučivati ništa
„Nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima. Nema gasa, nema nafte, nema uglja, nema mazuta, ništa”, poručio je Putin na ekonomskom forumu Vladivostoku.
On je istakao da su mere da se ograniče cene ruskog gasa i nafte još jedna glupost, još jedna netržišna odluka koja nema budućnost. Ako Zapad nastavi sa svojim namerama, biće „mrzni, mrzni vučji repe“, rekao je Putin aludirajući na bajku u kojoj je lisica prevarila vuka, pa mu se umrznuo rep u rupi u ledu.
Hoće li Evropa završiti kao vuk u bajci?
Zatvaranje gasovoda Severni tok 1 podiglo je cene prirodnog gasa za oko 30 odsto, na oko 280 evra po MWh, ali posle nekoliko dana su otišle dole, pa su sada na oko 210 evra. I cene struje su se primirile, pa su sa više od 500 evra po MWh trenutno između 300 i 400 evra. Tržišta, kako kažu analitičari, iščekuju, takođe, i mere koje EU namerava da donese na današnjem sastanku ministara energetike.
Inače, zabrana EU na uvoz ruske nafte stupa na snagu 5. decembra, a na derivate nafte od 5. februara. Istina, pojedine zemlje su dobile izuzeće od ove mere, kao što su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Slovačka i Češka. EU je pre toga od 10. avgusta zabranila i uvoz uglja iz Rusije.
Ko profitira i kako?
Divljanje cena struje, diktirano visokim cenama prirodnog gasa, je, zasad, najveći problem koji muči Evropu. Naravno, uz obezbeđivanje dovoljnih količina gasa. Zbog toga se u najjačoj ekonomji Evrope čak zatvaraju pogoni, a evropske vlade su bile primorane da izdvoje čak 236 milijardi evra kao pomoć domaćinstvima i privredi.
Štetu koju trpi Rusija je teško proceniti. Analize govore da je ova zemlja od početka rada u Ukrajini zaradila 158 milijardi evra od izvoza fosilnih goriva. Prihod je, kako se navodi, veći nego što je bio prošle godine, a razlog je rast cena ovih goriva, iako je ukupan izvoz manji. Da podsetimo, samo cena gasa je povećana 8-10 puta, a nafte oko 25 odsto.
SAD duplirale izvoz gasa u Evropu
Ipak, šteta po Rusiju mora se sagledati i na srednji i duži rok.
Naravno, spisak onih koji profitiraju je dug. Tako su Sjedinjene Američke Države u prvoj polovini godine izvezle oko 57 milijardi kubnih metara tečnog gasa (eng. LNG) od čega je 39 milijardi ili 68 odsto završilo u Evropu. Prošle godine izvoz je bio 34 milijarde, i činio je 35 odsto ukupnog izvoza od oko 97 milijardi. Naravno, uz više puta veće cene u odnosu na prošlu godinu.
Kina preprodaje ruski gas u EU?
Na spisku je i Kina, koja uvozi gas iz Rusije, a onda ga, kako piše Brussels Times, preprodaje Evropi. Kineske kompanije te informacije nisu ni demantovale, ni potvrdile. Naime, zbog slabe domaće potražnje zbog novih zatvaranja gradova izazvanih korona virusom, Kina ima višak gasa. Inače, Kina je najveći uvoznik LNG-a u svetu.
Financial Times procenjuje da je Kina u EU izvezla oko 4 miliona tona, ili oko 7 odsto evropskog uvoza gasa u prvoj polovini godine.
Ova praksa, naravno, nije novina. Kada je Zapad počeo da prestaje da uvozi rusku naftu, u nedeljama posle početka rata u Ukrajini, Rusija je snizila cene zbog čega su profitirali veliki uvoznici, poput Kine i Indije. Ali, priliku su iskoristili i izvoznici nafte.
Saudijska Arabija preprodaje rusku naftu?
Naime, u drugom kvartalu Saudijska Arabija je više nego duplirala uvoz ruskog mazuta kako bi proizvodila struju u svojim termoelektranama, i obezbedila visoku potražnju energije za glađenje, ali i oslobodila svoju sirovu naftu za izvoz.
Saudijska Arabija je uvezla 647.000 tona ruske nafte od aprila do juna ili 320.000 barela više u odnosu na nivo iz 2021. godine, preneo je Reuters, i dodao da su tada cene nafte bile rekordne.
Naravno, spisak dobitnika se tu ne završava, a ne treba zaboraviti ni mnogo gubitnika koji nisu na Zapadu. Nekom rat, nekom brat.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.