Derivacione MHE: Građani i posle više od dve godine ne odustaju od borbe

Javnost i građani širom Balkana koji se bore za svoje pravo na vodu, a protiv onih koji grade derivacione male hidroelektrane (MHE) na potocima i rečicama, i posle više od dve godine ne odustaju od svoje borbe. Od 6. do 16. jula organizovane su akcije i protesti širom regiona, a sutra se u Beogradu održava konferencija pod nazivom „Rakita – slom pravne države“.

U selu Rakita na Staroj planini, investitor je dobio inspekcijsku zabranu nastavka gradnje derivacione MHE Zvonce i naređeno mu je da izvadi sve cevi koje je postavio u korito reke, međutim radovi se nastavljaju uprkos zabrani.

Sutra se u Beogradu ovim povodom održava konferencija pod nazivom „Rakita – slom pravne države“, na kojoj će mediji i javnost biti obavešteni o najnovijim dešavanjima u selu Rakita i protivzakonitom nastavku radova na polaganju cevovoda za mini hidroelektranu Zvonce uprkos rešenju Ministarstva zaštite životne sredine kojim je naloženo vađenje cevi iz korita Rakitske reke.

Izostanak reakcije nadležnih organa u vezi nesprovođenja pravosnažne odluke može da dovede do eskalacije sukoba, ugrožavanja životne sredine i bezbednosti građana, navode organizatori – Građanske inicijative, Odbranimo reke Stare planine i Savski nasip.

„Kada kažemo pravna država, to podrazumeva državu u kojoj se zakoni i propisi poštuju, a njihovo kršenje se sankcioniše“

„Kada kažemo pravna država, to podrazumeva državu u kojoj se zakoni i propisi poštuju, a njihovo kršenje se sankcioniše. U Rakiti je, međutim, investitorima koji grade MHE očigledno dozvoljeno nekažnjeno kršenje zakona, a niko od nadležnih organa prstom ne mrda da se ovaj problem reši. Igraju se prebacivanja odgvornosti po principu ’Nisam ja!’“, kaže za Balkan Green Energy News Teodora Zahirović iz organizacije Građanske inicijative.

„Problem“ je možda čak i mala reč za potencijalnu ekološku katastrofu koju izgradnja MHE može proizvesti, kako navode izveštaji i analize aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine, kaže Zahirović.

„Za to vreme, građani Rakite primorani su da praktično svojim telima brane ostatke te pravne države koja nije samo slomljena, već skoro potpuno uništena. Pretnje i napadi na meštane koji se već dve godine hrabro i odlučno bore protiv MHE u poslednje vreme dostigli su tolike razmere da se sad, kako kažu, plaše sami uveče da se kreću kroz svoje selo. Osnovne slobode okupljanja i protestovanja u Rakiti drastično su ugrožene. A upravo je obezbeđivanje ovih osnovnih sloboda ono što čini jednu pravnu državu,“ kaže Zahirović.

Srbi i Albanci zajedno protiv MHE u Štrpcu

Ostavljajući po strani politička razmimoilaženja oko Kosova*, Srbi i Albanci u Štrpcu mesecima zajedno protestuju protiv izgradnje pet mini hidroelektrana u Sirinićkoj župi, prenose lokalni mediji.

Vrednost celokupnog projekta koji izvodi kompanija Matkos iz Prištine je 30 miliona evra. Izgradnjom mini hidrocentrala u naselju Obe reke u Štrpcu bilo bi ugroženo snabdevanje pijaćom vodom oko 4.000 ljudi, prenosi TV Most.

U Dečanima se u međuvremenu odigrao jedan od protesta koje su ekološki aktivisti i organizacije civilnog društva organozovale od 6. do 16. jula širom Balkana. Tokom protesta, građani su simbolično „sahranili“ svoju reku, na kojoj firma Keloks, deo austrijske energetske kompanije Kelag, „već godinama nezakonito gradi“, kako navode organizacije Riverwatch i EuroNatur.

Javno mnjenje protiv MHE

Na Balkanu mnogo ljudi teško živi i zaštita životne sredine još uvek u mislima mnogih nije prioritet. Međutim, borba MHE je ujedinila mnoge različite interese.

Lokalno stanovništvo kaže da bi njihova izgradnja težak život u zabačenim predelima učinila još težim, struka kaže da derivacione MHE uništavaju ekosisteme i biodiverzitet, a organizacije civilnog društva idu i korak dalje i na argumentovan način predlažu podsticanje solarne energije umesto MHE kako bi se izbegao otpor protiv svih obnovljivih izvora energije (OIE).

Pritisak javnosti je u mnogim delovima regiona ipak doveo do rezultata. Tako je, na primer, opštinsko veće Dimitrovgrada donelo zaključak kojim se predlaže izbacivanje svih potencijalnih lokacija za gradnju MHE iz Prostornog plana, Albanija je raskinula koncesione ugovore za mnoge hidroelektrane, uključujući MHE, dok je Crna Gora najavila preispitivanje postupaka za izgradnju MHE, kao i da neće biti subvencija za izgradnju novih MHE.

Oglasile su se i međunarodne institucije, pa će tako Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) od početka 2020. godine tražiti od komercijalnih banaka da sve visokorizične projekte, uključujući sve hidroelektrane (HE), uputi na dodatne provere, zahtevati od banaka da ispoštuju strože ekološke standarde nego ranije, kao i da obelodane informacije u vezi sa tim projektima na svojim sajtovima.

Učešće javnosti je suštinski deo procene uticaja na životnu sredinu, koju moraju da sprovedu sve članice Energetske zajednice (EZ), a nepoštovanje ove obaveze je razlog za osporavanje bilo koje izdate dozvole, saopštio je Sekretarijat EZ prošle godine.