Dan bez plastičnih kesa: Planeta se guši plastikom

Plastične kese se svakodnevno koriste. Praktične su i svuda dostupne, međutim šteta koju nanose životnoj sredini, biodiverzitetu i ljudskom zdravlju višestruko nadmašuje korist. Godišnje se proizvede skoro 400 miliona tona plastike, a čak polovina je za jednokratnu upotrebu. Iz tog razloga, jul je mesec bez plastike, a 2010. godine 3. jul je proglašen za Dan bez plastičnih kesa, kako bi se što više ljudi motivisalo da prestane sa korišćenjem plastike za jednokratnu upotrebu.

Industrijska revolucija donela je brojna otkrića, uključujući nove materijale. Za masovnu upotrebu plastičnih kesa presudno je otkriće polietilena 1933. godine u Engleskoj, koji je glavni sastojak jednokratne plastike. Prvu plastičnu kesu patentirala je švedska kompanija Celloplast 1965. Jednokratne plastične kese su ubrzo zamenile torbe i papirne kese.

Na Velikom pacifičkom tepihu smeća se razvio ekosistem

Agresivan razvoj i upotreba jednokratne plastike doveli su do stvaranja ogromne količine otpada. Jedan od posebno zabrinjavajućih plastičnih ekosistema je takozvani Veliki pacifički tepih smeća. Dobro ste pročitali, prvi plastični ekosistem. Površina od 600.000 kvadratnih kilometara s visokom koncentracijom plutajućeg otpada otkrivena je 1997. godine između Kalifornije i Havaja.

Naučnici su od novembra 2018. do januara 2019. godine analizom plastike otkrili da ovaj tepih nastanjuju 484 beskičmenjaka, uključujući male rakove i meduze, koji inače žive u priobalju. Na okeanima postoje još četiri ovakva tepiha nakupljene plastike.

Plastične kese za jednokratnu upotrebu nisu biorazgradive. Potrebno je 700 godina kako bi kesa počela da se raspada, a približno hiljadu da se potpuno raspadne. Zastrašujući podatak u poređenju sa prosečnim ljudskim životnim vekom od oko 70 godina.

Godišnje proizvedemo pet biliona plastičnih kesa

Da stvar bude gora, svake godine proizvedemo pet biliona plastičnih kesa, a ukupna količina otpada od plastike je 400 miliona tona godišnje. Polovina je za jednokratnu upotrebu.  Većina plastičnih proizvoda se nikada ne razgradi u potpunosti, već se raspada na sve manje i manje delove, koje nazivamo mikroplastikom.

Velik broj morskih životinja ugine zbog plastičnih kesa

Teško je da se utvrdi koliko je morskih životinja ubijeno plastičnim zagađenjem. Procena Svetskog fonda za prirodu (WWF) je da svake godine strada 100.000 morskih sisara .

Postoje dva osnovna načina kako susret sa plastičnim otpadom može biti fatalan za morska stvorenja: gutanje (jedenje) ili zaplitanje u ostatke mreža za ribolov.

U okeanu će još pre 2050. godine biti više plastike nego ribe

Plastična kesa napunjena vodom najčešće izgleda kao lignja ili meduza, što deluje vrlo primamljivo kornjačama i fokama, ali i svim drugim životinjama koje ih jedu. Čak i kitovi i delfini, koji koriste eholokaciju za pronalaženje hrane, budu zbunjeni i pomisle da je kesa hrana. Svake godine 10 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanu. Ovim tempom ćemo još pre polovine veka u okeanu imati više plastike nego ribe.

Malim koracima do velikih promena

Samo devet odsto plastike se reciklira. Prema nekim izveštajima, od jedan do tri odsto plastičnih kesa bude reciklirano. Šta svako od nas može da uradi 3. jula, ali i svakog drugog dana, kako bismo okončali zagađenje plastikom?  Najjednostavniji način jeste održiva kupovina. Ponesite ceger u prodavnicu, odaberite proizvode koji nisu u plastičnoj ambalaži ili kupujte lokalne proizvode.

Recite ne plastičnim slamčicama: pijte direktno iz staklene čaše ili potražite papirnu slamčicu u restoranu. Ponesite sopstvenu šolju ili termos za kafu. Kafa će duže biti topla i neće biti nepotrebnog otpada. Termos ili boca su isto tako pogodno rešenje za vodu, koju možete natočiti sa česme, kako je ne biste kupovali u plastičnim flašama.

Možete kupiti četkicu za zube od bambusa sa prirodnim vlaknima ili čvrsti šampon. Priroda i novčanik će vam biti zahvalni.

Vlade i industrija takođe treba da odrade svoj deo posla, kako bi se zagađenje plastikom zaustavilo sanirale posledice.

Bangladeš je prva zemlja koja je zabranila upotrebu plastičnih kesa

Bangladeš je prva zemlja na svetu koja je uvela zabranu tankih plastičnih kesa, 2002. godine, nakon što je otkriveno da su igrale ključnu ulogu u začepljenju sistema za odvodnjavanje tokom poplava. Mnoge druge zemlje, uključujući Indiju, takođe su zabranile ili ograničile korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu.