Klimatske promene

COP28: Tanka slamka spasa na kraju najtoplije godine ikada

COP28: Tanka slamka spasa na kraju najtoplije godine ikada

Foto: COP28 / Christopher Edralin / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Objavljeno

05.12.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

05.12.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Na vodećoj godišnjoj konferenciji o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju, međunarodne organizacije predlažu smernice i nadaju se postizanju konsenzusa koji bi doprineo bržem napuštanju fosilnih goriva. Sa druge strane, predstavnici fosilne industrije, među kojima je i predsedavajući konferencije, domaćin, imaju drugačiji stav i relativizuju urgentnost napuštanja fosilnih goriva. Prvih dana konferencije postignut je i dogovor o uspostavljanju fonda za pomoć ugroženim, a ekonomski nerazvijenim zemljama, koje su najviše pogođene klimatskim promenama.

Zvanično, COP28 označava 28. konferenciju stranaka (Conference of Parties) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

Konferencije se održavaju svake godine i predstavljaju jedini multilateralni forum za donošenje odluka o klimatskim promenama na kojima učestvuju delegacije iz skoro svih država sveta.

Koliko god COP28 u ovakvom formatu bio nesavršen, kritikovan ili čak kontroverzan, jer se događa u zemlji koja je jedna od vodećih proizvođača fosilnih goriva, ovakav globalni samit takođe je i neophodan.

COP28 je najveće okupljanje svetskih lidera u ovoj godini, sa oko 70 hiljada posetilaca. Odgovornost učesnika i organizatora je velika i leži u uspostavljanju minimuma konsenzusa i usmeravanju globalnih strategija koje utiču na klimu i budućnost planete.

Šefovi država sveta poziraju za grupnu fotografiju u Dubaiju 1. decembra 2023 / Foto: COP23, Mahmoud Khaled / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Međutim, u prvih nekoliko dana globalne konferencije koja će trajati do 12. decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dogodio se mali obrt.

Tačnije, na površinu su isplivale kontradiktornosti i zbog činjenice da se globalna konferencija održava u gradu koji svoj razvoj i bogatstvo duguje pre svega fosilnim gorivima.

Kontradikcija u oceni naučnih stavova

Domaćin i formalni predsednik COP28, Sultan Ahmed Al Jaber izjavio je u jednoj od panel diskusija da zahtev za napuštanjem fosilnih goriva nije naučno zasnovan.

Kako prenosi britanski Guardian i Centar za klimatsko izveštavanje (Centre for Climate Reporting), on je izneo stav da ne postoje naučni dokazi da bi napuštanje fosilnih goriva zaustavilo globalno zagrevanje u granicima od 1,5 stepeni Celzijusa.

Al Jaber je takođe glavni čovek konzorcijuma porizvođača nafte i gasa ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company), ali takođe i prvi čovek u Masdaru, kompaniji za obnovljivu energiju Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Po njegovim rečima ne postoji jasan plan prema kome bi napuštanje fosilnih goriva omogućilo održivi socioekonmski razvoj i da bi vratilo čovečanstvo u pećine. To je naišlo na osudu stručne javnosti. Al Jaber je zatim istakao da su njegove reči pogrešno interpretirane.

Adnoc je najveća naftna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata i dvanaesta najveća naftna kompanija na svetu po proizvodnji nafte. Prema podacima sa Vikipedije, u 2021. godini, kompanija ima kapacitet proizvodnje nafte veći od 4 miliona barela dnevno, dok se navodi plan da kompanija do 2030. godine poveća proizvodnju za 25 procenata dnevno.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš i Predsednik COP28 Sultan Ahmed Al Jaber / Foto: COP28, Kiara Worth / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Generalni sekretar UN-a se takođe poziva na nauku

Na istom mestu, na konferenciji u Dubaiju, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš još jednom je poručio delegatima na COP28.

Gutereš: Ograničenje od 1.5 stepeni Celzijusa je moguće samo ako konačno prestanemo sagorevati sva fosilna goriva

„Nauka je jasna: Ograničenje od 1.5 stepeni Celzijusa je moguće samo ako konačno prestanemo sagorevati sva fosilna goriva. Ne smanjivati, ne umanjivati. Postepeno ukidati, uz jasno određeni vremenski okvir,“ rekao je prvi čovek UN-a.

Izveštaj Svetske meterološke organizacije (WMO) koje je predstavljen upravo u Dubaiju, potvrdio je da je 2023. najtoplija godina zabeležena. Prema podacima uzetim do kraja oktobra, prosečna globalna temperatura tokom godine bila je oko 1.40 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskih nivoa.

Centralna dilema na COP28: phase out ili phase down?

Stav o upotrebi fosilnih goriva se prelama i kroz različitu terminologiju kojom se operiše na konferenciji – napuštanje ili smanjenje upotrebe. To bi moglo da utiče i na celokupan uspeh COP28 i završnu deklaraciju, koja bi mogla da odredi i utiče na buduće klimatske i energetske politike.

Iako je 2023. najtoplija godina otkako se vrše merenja, a naučna zajednica upozorava na alarmantno stanje kada se bliži tačka bez povratka u klimatskim promenama, ne postoji jasan konsenzus oko urgentnosti napuštanja fosilnih goriva.

Traži se i konsenzus koji bi bio zasnovan na smanjenju upotrebe fosilnih goriva, a ne na postepenom ukidanju

Na konferenciji u Dubaiju se ne govori eksplicitno samo o procesu postepenog napuštanja fosilnih goriva (eng, phase-out), već se takođe lobira i za konsenzus koji bi bio zasnovan na smanjenju upotrebe fosilnih goriva (eng, phase-down).

Centralna dilema na konfereniciji se upravo i odnosi na to: Da li će u završnom tekstu sa COP28 biti uključena i rezolucija o postepenom ukidanju fosilnih goriva.

Foto: COP28, Kiara Worth / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

S obzirom da je jedan procenat najbogatijih stanovnika planete odgovoran za više emisija nego pet milijardi siromašnih, ne čudi ni to da se na konferenciji u Dubaiju održava čak i panel diskusija o održivom korištenju jahti (eng. responsible yachting). Na programu je bila 5. decembra.

Birol apeluje na industriju fosilnih goriva

Jedna od ključnih tema i pitanja na konferenciji je da li je moguća tranzicija fosilne industrije ka čistoj energiji, s obzirom da kompanije iz sektora ulažu svega 2.5 odsto kapitalnih ulaganja u obnovljive izvore energije.

Fosilna industrija trenutno ulaže samo 2.5 odsto kapitalnih ulaganja u obnovljive izvore energije

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku IEA, istakao je da će upotreba fosilnih goriva doživeti vrhunac 2030. On apeluje na fosilnu industriju da pređe na obnovljivu energiju i ističe da će se suočiti s oštrim ekonomskim padom, ukoliko se to ne dogodi.

Pet smernica za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma

Na osnovu trenutnih klimatskih politika širom sveta, globalne emisije bi ostale dovoljno visoke da bi podigle prosečne globalne temperature za oko 2,4 stepeni celzijusa do kraja veka, znatno iznad cilja u Pariskom sporazumu, upozorila je IEA.

Foto: COP28, Kiara Worth / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Međunarodna agencija za energetiku je predložila globalnu strategiju do kraja decenije, koja se sastoji od pet ključnih stubova. Potrebno je do 2030:

  • Tri puta povećati kapacitete za obnovljive izvore energije na globalnom nivou.
  • Dvostruko uvećati stopu unapređenja energetske efikasnosti.
  • Smanjiti emisije metana iz operacija fosilnih goriva za 75 procenata.
  • Stvoriti inovativne finansijske mehanizme, kako bi se utrostručile investicije u čistu energiju u usponu u razvijenim i nerazvijenim ekonomijama.
  • Sprovesti jake mere za postepeno smanjenje upotrebe fosilnih goriva i zaustavljanje novih odobrenja za termoelektrane na ugalj.

Savijanje krivulje emisija na putu koji je u skladu sa ciljem od 1,5 stepeni Celzijusa je moguće, ali veoma teško, ističu u IEA. Dobra vest je da su sve navedene mere koje treba preduzeti tokom ove decenije kako bi cilj od 1,5 stepeni Celzijusa ostao u obuhvatu mogućeg, zasnovane na poznatim tehnologijama i isprobanim politikama, navode u ovoj međunarodnoj agenciji.

Skroman početak fonda za gubitak i štetu

Prvog dana konferencije, postignut je dogovor o uspostavljanju globalnog fonda za zemlje u razvoju pogođene klimatskom krizom – eng. Loss and Damage Fund.

Postignut je dogovor o uspostavljanju globalnog fonda za zemlje u razvoju pogođene klimatskom krizom

Odluka je, barem i deklarativno, nagoveštaj uspostavljanja procesa klimatske pravde. U osnovi ovog mehanizna leži odgovornost razvijenih zemalja za istorijske emisije ugljen-dioksida i gasova sa efektom staklene bašte, koje su se dogodile od početka industrijske revolucije, u poslednjih 150 godina.

Foto: COP28, Walaa Alshaer / https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/2.0/

Istorijske emisije su uzrokovale poremećaj klime, a posledice danas trpe najsiromašnije zemlje i regioni koji nemaju dovoljno resursa da se nose sa klimatskom krizom.

Detalji finansijskog mehanizma bi trebalo da se utvrde do kraja konferencije

Detalji finansijskog mehanizma bi trebalo da se utvrde do kraja konferencije. Ceo paket donacija bi trebalo da kontroliše Svetska banka i to na transparetnan način, rečeno je na konferenciji. Zemlja domaćin i Nemačka su prve izdvojile za ovaj fond po 100 miliona dolara.

Međutim, gubici i štete u zemljama u razvoju su procenjuju se na mnogo više, na preko 400 milijardi dolara godišnje. Očekuje se takođe i njihov dalji rast, koji će upravo zavisiti od efikasnosti globalnog napora u oblasti ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rystad Energy elektricne-mreze-neophodno-investirati-3-1-biliona-dolara-do-2030-ogranici-globalno-zagrevanje

U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

5. decembar 2023. - Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, upozorava Rystad Energy

Istraživanje pokazalo da je podrška klimatskoj akciji veća nego što se misli

Dve trećine ljudi spremno da jedan odsto zarade da na spašavanje planete od klimatskih promena

5. decembar 2023. - Čak 69 odsto globalne populacije spremno je da dobrinese borbi protiv globalnog zagrevanje, odricanjem od jednog procenta svog dohotka

srbija nekp pks ldk energetsko planiranje

Uspešno je okončan ključni projekat za transformaciju energetskog ambijenta u Srbiji

5. decembar 2023. - Projekat "Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“, finansiran iz programa IPA 2017, poslužio je kao primer saradnje svih aktera energetskog sektora u zemlji u oblasti metodološkog strateškog planiranja

2024, najtopliji januar u istoriji merenja

Oboren prvi rekord ove godine: januar 2024. najtopliji u istoriji

5. decembar 2023. - Nakon najtoplije 2023. godine, u 2024. je zabeležen najtopliji januar u istoriji i ujedno osmi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature dostigle rekordne visine