Članice G7 promovišu nuklearnu energiju iako je Nemačka tek pogasila reaktore

Neposredno nakon što je Nemačka skinula svoje poslednje reaktore sa mreže, zemlje iz Grupe sedam koje podržavaju upotrebu nuklearnih elektrana ukazale su na njihov potencijal za dobijanje niskougljenične energije, stoji u zajedničkoj izjavi sa sastanka G7 koji su u Japanu održali ministri i ministarke zaduženi za klimu, energetiku i životnu sredinu.

Uprkos razornoj energetskoj krizi, koja se pogoršala po napadu Rusije na Ukrajinu, Nemačka se nije pokolebala i nije dalje produžila životni vek svoje tri poslednje nuklearne elektrane. Nakon jednokratnog troipomesečnog odlaganja, 15. aprila su prestale s radom. To se dogodilo baš tokom dvodnevnog sastanka ministara za klimu, energetiku i životnu sredinu zemalja članica G7 u Saporu u Japanu. Pronuklearni blok u toj organizaciji je potvrdio svoju podršku upotrebi i razvoju ove tehnologije i čak uspeo da to unese u zajedničko saopštenje.

Pronuklearni blok je u zajedničkoj deklaraciji G7 dao podršku razvoju i ekspanziji nuklearne energetike i tako poslao Nemačku na sporedni kolosek

Osim toga, vođstvo Svetske nuklearne asocijacije (WNA) i organizacija koje zastupaju tu industriju u Kanadi, Japanu, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Evropi saopštilo je da „nuklearna energija mora biti jedan od kamena temeljaca pravične tranzicije ka čistoj i održivoj budućnosti energetike“.

U cilju davanja podrške dekarbonizaciji u potrebnom obimu, međunarodna zajednica mora da radi na produženju radnog veka postojećih resursa za proizvodnju nuklearne energije, zakonodavnim okvirom omogući dalji razvoj i primenu i da ubrza razvoj novog portfelja tehnologija za reaktore, stoji u objavi.

Širenje i ubrzavanje planova za upotrebu nuklearne energije u velikom delu EU

Italija, takođe članica G7, odbacila je planove povratka nuklearnoj energetici na referendumu iz 2011, posle nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu, ali aktuelna vlada preispituje tu politiku. Poslednje dve nuklearke u ovoj zemlji zatvorene su pre vremena zahvaljujući prethodnom referendumu, održanom 1987, posle prve velike nuklearne katastrofe – u Černobilju.

Francuska i druge pronuklearne vlade zemalja članica Evropske unije uspele su da se izbore da se u okviru tog bloka država prizna uloga nuklearne energije u dekarbonizaciji, uključujući proizvodnju vodonika. Administracija predsednika Emanuela Makrona se sprema za rekonstrukciju postojećih nuklearki i ekspanziju kapaciteta. Poljska planira svoje prve reaktore.

Budući da je zatvorila svoje poslednje reaktore, Nemačka se barem na kratak rok suočava sa većim nestašicama struje, ali će nastaviti da uvozi električnu energiju iz francuskih nuklearki

Još jedan faktor koji doprinosi zamajcu u većem okretanju nuklearnoj energiji u Evropi i šire jeste razvoj tehnologije malih modularnih reaktora ili SMR-ova. Uniformna konstrukcija tih sistema bi trebalo da omogući brže instaliranje i kombinovanje identičnih postrojenja do postizanja kapaciteta koji je potreban kupcu. Zagovornici novog rešenja, koje uopšte još nije komercijalno zaživelo, tvrde da će biti bezbednije i digitalizovanije, dakle lakše za upravljanje.

U međuvremenu, Nemačka se muči da obezbedi dovoljno fosilnog gasa i postaje sve zavisnija od tečnog prirodnog gasa (LNG). Ironija je u tome što će nastaviti da uvozi struju iz francuskih nuklearki, budući da će se barem na kratak rok verovatno suočiti s većim nestašicama. Poslednja tri reaktora su zajedno imala nešto više od četiri gigavata kapaciteta.

Pored Nemačke, glavni protivnici nuklearne energije u EU su Austrija i Luksemburg.

Zbog SMR-ova će se sve više država opredeljivati za uvođenje nuklearne energije

Svi resorni ministri i ministarke iz G7 su naglasili značaj „efikasne diverzifikacije izvora snabdevanja za jačanje energetske bezbednosti i priuštivosti energenata“.

A u delu dokumenta o nuklearnoj energiji, Nemačka je indirektno marginalizovana. „One zemlje koje su opredeljene za korišćenje nuklearne energije prepoznaju njen potencijal za dobijanje priuštive niskougljenične energije koja može da smanji zavisnost od fosilnih goriva, doprinese rešavanju klimatske krize i osigura globalnu energetsku bezbednost kao izvor bazne energije i fleksibilnosti mreža. Obavezuju se da će maksimalno povećati korišćenje postojećih reaktora na siguran, bezbedan i efikasan način, uključujući omogućavanje njihovog dugoročnog i sigurnog rada, u cilju rešavanja aktuelne energetske krize“, piše u izjavi.

Britanija, SAD, Kanada, Japan i Francuska su postigli poseban sporazum da potpuno izguraju Rusiju sa tržišta nuklearnog goriva

Ova pronuklearna grupa je ponovila da očekuje da će napredne nuklearne tehnologije uključujući male modularne reaktore „doprineti da mnoge zemlje širom sveta prihvate nuklearnu električnu energiju u svoje čiste i bezbedne energetske mikseve“.

Britanija, SAD, Kanada, Japan i Francuska su potpisali poseban sporazum o, kako je objavila britanska vlada, izbacivanju ruskog predsednika Vladimira Putina „u potpunosti sa tržišta nuklearnog goriva“ i to „što je pre moguće“. G7 je, kao celina, samo saopštio da će raditi na tome da se smanji oslonac na rusku nuklearnu tehnologiju.

Grupa sedam je takođe obećala da će pre kraja 2030. uvećati ukupni kapacitet vetroelektrana na vodi za 150 gigavata, a zbirnu snagu solarnih elektrana podići na preko jedan teravat.

Novi reaktor u Finskoj počeo s redovnim radom

Što se tiče ostalih vesti iz sektora, blok Olkiluoto 3 u Finskoj je upravo počeo s redovnim radom, po završetku svih proba. U Slovačkoj se reaktor Mochovce 3 sprema za poslednji test pre nego što bude prebačen u potpuno komercijalni režim.

Budući da Holandija razmatra mogućnost izgradnje dve nuklearne elektrane, francuska ministarka za energetsku tranziciju Anjes Panije-Rinaše je prošle nedelje izjavila da se nada da će kompanija Électricité de France (EDF), u vlasništvu njene vlade, dati najpovoljniju ponudu.