Češki regioni uglja se okreću tehnologiji proizvodnje, upotrebe vodonika

Do potpunog prestanka upotrebe uglja je ostalo čitavih deset godina, ali su uprave sva tri regiona u Češkoj čije se privrede oslanjaju na taj energent već pokrenule inicijativu za rad na pilot-projektima za uvođenje vodonika i uspostavljanje takozvanih dolina vodonika. Imaju ambiciju da ta čvorišta učine važnim na panevropskom nivou.

Karlovarski kraj se udružio s ostalim češkim regionima zavisnim od uglja – Ustečkim i Moravskošleskim krajem, i pratiće njihova iskustva u razvoju projekata za vodonik. Ove lokalne samouprave će zajedno pokretati poduhvate u tom sektoru.

Načelnici su se novim memorandumom obavezali na saradnju u transformaciji privrede područja kojima upravljaju da bi im omogućili blagostanje. Češka Republika je odredila 2033. za godinu konačnog prestanka korišćenja uglja, ali svi rudnici u Moravskošleskom kraju će vrlo uskoro biti zatvoreni.

Načelnik Ivo Vondrak je kazao da hitno treba naći alternative, prenosi Euractiv. Objasnio je da pomenuta inicijativa otvara prostor za sprovođenje pilot-projekata.

Doline vodonika, inovacije donose ogromne evropske grantove područjima čije se privrede oslonjaju na ugalj

Regionalna uprava u Karlovim Varima je otkrila da će slediti primer druga dva kraja i početi sa saobraćajem. „To znači da ćemo se usredsrediti na pronalaženje najboljeg načina za lokalnu proizvodnju vodonika i za njegovo korišćenje odmah“, izjavio je načelnih Petr Kulhanek.

Sveopšte napuštanje uglja radi ograničavanja globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine ostavlja posledice po privredu na lokalnom nivou, pogotovo one koje rade u industriji što nestaje, kao i na celo društvo. To pokreće pitanje pravične tranzicije i raspodele tereta, pa Evropska unija odobrava sredstva za ublažavanje udarca. Fokus je do sada uglavnom bio na prekvalifikacijama, rehabilitaciji zemljišta na mestu kopova, pepelišta i deponija šljake i na pripremi projekata solarnih elektrana.

Doline vodonika su zamišljene kao privredna čvorišta sa integrisanim vrednosnim lancem, od proizvodnje do upotrebe

Administracija u Briselu, zemlje članice, regionalna i lokalna samouprava i organizacije civilnog društva za to vreme rade na omogućavanju uvođenja najnaprednijih tehnologija u regione zavisne od uglja, kako bi im znatno ojačale konkurentnost. Neke od očigledno pogodnih opcija, budući da donose ogromne subvencije, jesu inovativni projekti u energetici, takozvane doline vodonika i rešenja za skladištenje energije.

Koncepcija dolina vodonika podrazumeva uspostavljanje čitavog vrednosnog lanca od proizvodnje i skladištenja preko distribucije do korišćenja. Državna pomoć je na raspolaganju za zeleni vodonik, koji se dobija elektrolizom uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora, i uopšte niskougljenični vodonik, u kojeg još ulazi upotreba električne energije iz nuklearnih elektrana.

Usredsređeni na saobraćaj uprkos niskoj efikasnosti

Karlovarski i Ustečki kraj su na severozapadu zemlje, a Moravska-Šleska je na istoku. Ministar životne sredine Petr Hladik je uveren da to mogu postati glavna čvorišta za vodonik u Centralnoj Evropi, u šta ubraja nove načine primene i naučna istraživanja.

Na primer, uprava Ustečkog kraja razrađuje projekat mobilnosti na vodonik u Ustima na Labi, glavnom gradu pokrajine, koji se naziva i Ušćem na Labi. Razvija i poduhvat upotrebe u železničkom saobraćaju, uključujući liniju do Saksonije u susednoj Nemačkoj. Vlasti Moravskošleskog kraja se spremaju da raspišu nabavku deset autobusa za vodonik kao i železničkih kompozicija koje bi saobraćale između Krnova i Olomouca.

U toku su projekti za vozove na vodonik

Načelnik Vondrak ne poriče da su tehnologije za vodonik i dalje manje efikasne nego elektromobilnost, ali je istakao potrebu za diverzifikacijom.

Moravskošleski kraj je u junu osnovao vodonični klaster sa VŠB – Tehničkim univerzitetom u Ostravi i kompanijom Cylinders Holding, takođe sa sedištem u glavnom gradu pokrajine. Regionalne vlasti su to predstavile kao korak ka zasnivanju doline vodonika. U inicijativi učestvuje više desetina domaćih institucija, ustanova, kompanija i lokalnih samouprava.

Ova iskustva bi mogla biti korisna za donosioce odluka i stanovnike regiona zavisnih od uglja na Zapadnom Balkanu i u ostatku Jugoistočne Evrope.