Životna sredina

Cena emisija CO2 u EU skočila – zagađivanje vazduha je najskuplje od 2006.

Cena emisija CO2 EU zagadivanje vazduha

Slika: Pixabay

Objavljeno

14.07.2020.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.07.2020.

Komentari

0

Podeli

Troškovi proizvođača energije i vlasnika fabrika na ime emisija gasova s efektom staklene bašte nakratko su dostigli najviši nivo u poslednjih 14 godina. Kako EU pooštrava propise za zaštitu okoline, zagađivači trpe jer raste cena emisija CO2, što čini zelene tehnologije isplativijima.

Neizvesnost i posledice mera zabrane kretanja širom sveta radi sprečavanja širenja virusa korona opustošili su privredu, ali tržište dozvola za emisije se u Evropi oporavilo s ekstremno niskih nivoa zabeleženih u martu. Industrijski proizvođači u Evropskoj uniji, uključujući energetski sektor, plaćaju srazmerno onome koliko zagađuju. Troškovi ispuštanja ugljenika za decembar popeli su se u unutardnevnom trgovanju i do 30,8 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2), što je rekord od 2006. godine i blizu najviše cene do sada.

S jačanjem standarda Evropske unije i zemalja članica za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i podsticajima za čista rešenja i korišćenje obnovljivih izvora energije, stara tehnologija postaje skuplja.

Sektor uglja čekaju teške odluke

Proizvođači uglja i termoelektrane koje koriste to štetno gorivo trpe najveći udarac. Takve firme se sve više zatvaraju, a svakodnevno se pojavljuju planovi za napuštanje uglja.

Cena sertifikata za ispuštanje CO2 skočila je na 30,8 evra po toni, što je blizu dosadašnje rekordne vrednosti

Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina ne odustaju od ulaganja u nove elektrane na lignit. Kako vreme prolazi, čak su i projekti rekonstrukcije sve slabije izvodljivi, mada neka zagađujuća postrojenja mogu da se prebace na druga goriva.

Drugde po Balkanu, radi poređenja, članice EU Rumunija i Grčka rade na pretvaranju kopova uglja u gigantske solarne elektrane, a Severna Makedonija je pokrenula sličan plan.

Tržišni faktori

Pomenuti skok cene CO2, u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU ETS, podudario se sa vremenskom prognozom nepovoljnom za vetroelektrane. To znači da bi se privreda i domaćinstva za svoje potrebe okrenuli onima koji zagađuju više i podstakli potražnju za dozvolama za ispuštanje štetnih gasova.

Trejderi ukazuju i na ogromni finansijski stimulans, koji su vlade i centralne banke odobrile u odgovoru na krizu s oboljenjem COVID-19, kao faktor koji usmerava investitore u rizičnija ulaganja. Tako akcije na berzama u poslednje vreme snažno rastu uprkos pesimističnim ekonomskim predviđanjima i padu potrošnje energenata. S druge strane, Evropska komisija misli da podrži uglavnom projekte koji ne utiču loše na klimatske uslove.

Kako propisi za zaštitu životne sredine u EU postaju zahtevniji i proizvođači energije napuštaju ugalj, industrijalci osećaju veći finansijski pritisak da obustave delatnosti što uzrokuju velike emisije CO2. Ipak, na struju još uvek odlaze dve trećine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.

ivan asanovic direktor cges odbor direktora

Ivan Asanović novi direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema

22 септембра 2021 - Odbor direktora CGES-a razrešio je dužnosti izvršnog direktora Dragana Kujovića u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

20 септембра 2021 - Sve ono što se dešava u vezi sa ovom elektranom može se svesti na pitanje: da li se isplati investirati u elektranu na ugalj u vremenu dekarbonizacije.