Energetska efikasnost

Evropski poslanici traže masovnu obnovu zgrada, program za krovne solarne sisteme

Evropski poslanici masovnu obnovu zgrada krovne solarne sisteme

Slika: Pixabay

Objavljeno

09.07.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.07.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nacrt izveštaja namenjenog maksimalnom uvećanju energetske efikasnosti u zgradama dolazi u septembru na red na glasanje u Evropskom parlamentu. Njegovi autori iz nadležnog odbora zahtevaju i mere protiv energetskog siromaštva i daju podršku ideji o podsticajima za krovne solarne elektrane na nivou cele EU.

Odbor Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku usvojio je predlog mera za postizanje energetske efikasnosti i klimatske neutralnosti fonda zgrada do 2050. godine. Talas renoviranja – Renovation Wave, kako svoj budući paket naziva Evropska komisija, trebalo bi da bude usredsređen i na zdrave i bezbedne uslove življenja, naveli su članovi i članice komiteta u izveštaju. Pozvali su na jače podsticaje i integraciju energije iz obnovljivih izvora u zgradarstvu, uključujući stimulaciju za krovne solarne panele i primenu inovacija u sektoru.

Dokument je osnova za prodor fotonaponskih sistema integrisanih u zgrade (BIPV) i njihovo ugrađivanje u krovove, svetlarnike i fasade, naveo je SolarPower Europe. U izveštaju posvećenom maksimalnom povećanju energetske efikasnosti u zgradarstvu (Maximizing Energy Efficiency in Buildings), evropski zakonodavci su naglasili da planirana obnova treba da doprinese borbi protiv energetskog siromaštva.

Politika izgradnje i renoviranja treba da bude inkluzivna i da ne podstiče klimatske promene

U ovoj oblasti mogu biti otvorena i do dva miliona radnih mesta, dodali su i pozvali se na zvanične studije. Nacrt u septembru stiže na glasanje u Evropski parlament, kao deo projekta Talasa renoviranja.

Pedeset miliona domaćinstava u EU pati od energetskog siromaštva, po informacijama iz predloga. Politika izgradnje i renoviranja treba da bude inkluzivna i da doprinese klimatskim ciljevima, ali i da integriše lokalne lance snabdevanja i ne treba da dovede do nesnosljivih troškova na ime iznajmljivanja stambenog prostora, rekli su poslanici i poslanice.

Nacrt u septembru stiže na glasanje u Evropski parlament, kao deo predstojećeg Talasa renoviranja

Naglasili su značaj razvoja dekarbonizovanog daljinskog grejanja i hlađenja za bolje povezivanje zajednica, a to podrazumeva da u ovoj delatnosti fosilna goriva moraju da budu napuštena. Korišćenje prirodnih i niskougljeničnih građevinskih materijala poput sertifikovanog drveta treba da dobije podsticaje, jer građevinarstvo pruža priliku za skladištenje ugljenika u građevinskim proizvodima biološkog porekla, stoji u objavi.

Mogućnost za finansiranje iz prihoda od emisija

EU treba da obezbedi neophodna sredstva u okviru Plana privrednog oporavka, a Evropska komisija da odredi jače ciljeve za energetsku efikasnost i predloži minimalne godišnje stope za renoviranje zgrada, podvlače u odboru. Pozvali su evropske komesare da razmotre usmeravanje prihoda iz Sistema za trgovinu emisijama (ETS) gasova s efektom staklene bašte u energetsku efikasnost i da odvoje deo prihoda od aukcija na nivou EU.

Evropski parlamentarci vide potencijal za bolje povezivanje zajednica u napuštanju fosilnih goriva u sektoru daljinskog grejanja i hlađenja

„Podizanje energetske efikasnosti zgrada i stope za renoviranje su korisni za sve. Mogu da dovedu do otvaranja radnih mesta i zdravijih zgrada kao i da doprinesu klimatskoj neutralnosti u kontekstu oporavka od pandemije COVID-19“, izjavio je šef odbora Ciarán Cuffe.

Energetska efikasnost može da se popravi u 97 odsto fonda zgrada

Građevinski sektor je pojedinačno najveći potrošač energije u EU, a 97 procenata fonda zgrada nije energetski efikasno. Na krovovima u EU može da se pomoću solarnih panela proizvede 680 teravat-sati struje godišnje i da se tako pokrije četvrtina sadašnje potrošnje, a od toga bi troškovi bili niži od trenutnih tarifa za stambene objekte u dve trećine slučajeva, podsećaju u SolarPower Europeu.

Na krovovima u EU može da se pomoću solarnih panela proizvede 680 teravat-sati struje godišnje

Evroposlanici su upozorili na štetu od džentrifikacije i takozvanu renovikciju čitavih kvartova zbog interesa investicionog kapitala, uz sve veći broj građana koji trpe energetsko siromaštvo i zbog rodne nejednakosti i marginalizacije. Saopštili su da je za postizanje potpuno energetski efikasnog fonda zgrada do 2050. potrebno 75 milijardi evra EU podsticaja godišnje.

„Na sadašnji fond zgrada u EU otpada 36 procenata emisija u regionu, a instaliranje solarnih panela na raspoloživom prostoru moglo bi da uštedi sedam miliona tona CO2 svake godine. Osim toga, za krovne solarne ploče treba neverovatno mnogo radne snage i u toj delatnosti će se povećati broj lokalnih pozicija za koje su potrebne napredne veštine, u skladu sa zelenim oporavkom i Evropskim zelenim planom“, izjavio je Miguel Herrero Cangas, politički savetnik i koordinator za solarne zgrade u SolarPower Europeu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

elektrohemijski reaktor

Nova tehnologija za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda

9. jul 2020. - Na Univerzitetu Rajs je razvijen trokomorni elektrohemijski reaktor za efikasnu i ekološki prihvatljivu ekstrakciju litijuma iz geotermalnih slanih rastvora

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040 sa projekcijama do 2050 godine

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine

9. jul 2020. - Narodna skupština Srbije je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine

EUSEW2025 nagrade

EUSEW2025 – otvorene prijave za nagrade

9. jul 2020. - EUSEW nagrade se dodeljuju za uspeh projekata, pojedinačnih i kolektivnih poduhvata sa izuzetnim rezultatima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

9. jul 2020. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.