Cena emisija CO2 u EU skočila – zagađivanje vazduha je najskuplje od 2006.

Troškovi proizvođača energije i vlasnika fabrika na ime emisija gasova s efektom staklene bašte nakratko su dostigli najviši nivo u poslednjih 14 godina. Kako EU pooštrava propise za zaštitu okoline, zagađivači trpe jer raste cena emisija CO2, što čini zelene tehnologije isplativijima.

Neizvesnost i posledice mera zabrane kretanja širom sveta radi sprečavanja širenja virusa korona opustošili su privredu, ali tržište dozvola za emisije se u Evropi oporavilo s ekstremno niskih nivoa zabeleženih u martu. Industrijski proizvođači u Evropskoj uniji, uključujući energetski sektor, plaćaju srazmerno onome koliko zagađuju. Troškovi ispuštanja ugljenika za decembar popeli su se u unutardnevnom trgovanju i do 30,8 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2), što je rekord od 2006. godine i blizu najviše cene do sada.

S jačanjem standarda Evropske unije i zemalja članica za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i podsticajima za čista rešenja i korišćenje obnovljivih izvora energije, stara tehnologija postaje skuplja.

Sektor uglja čekaju teške odluke

Proizvođači uglja i termoelektrane koje koriste to štetno gorivo trpe najveći udarac. Takve firme se sve više zatvaraju, a svakodnevno se pojavljuju planovi za napuštanje uglja.

Cena sertifikata za ispuštanje CO2 skočila je na 30,8 evra po toni, što je blizu dosadašnje rekordne vrednosti

Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina ne odustaju od ulaganja u nove elektrane na lignit. Kako vreme prolazi, čak su i projekti rekonstrukcije sve slabije izvodljivi, mada neka zagađujuća postrojenja mogu da se prebace na druga goriva.

Drugde po Balkanu, radi poređenja, članice EU Rumunija i Grčka rade na pretvaranju kopova uglja u gigantske solarne elektrane, a Severna Makedonija je pokrenula sličan plan.

Tržišni faktori

Pomenuti skok cene CO2, u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU ETS, podudario se sa vremenskom prognozom nepovoljnom za vetroelektrane. To znači da bi se privreda i domaćinstva za svoje potrebe okrenuli onima koji zagađuju više i podstakli potražnju za dozvolama za ispuštanje štetnih gasova.

Trejderi ukazuju i na ogromni finansijski stimulans, koji su vlade i centralne banke odobrile u odgovoru na krizu s oboljenjem COVID-19, kao faktor koji usmerava investitore u rizičnija ulaganja. Tako akcije na berzama u poslednje vreme snažno rastu uprkos pesimističnim ekonomskim predviđanjima i padu potrošnje energenata. S druge strane, Evropska komisija misli da podrži uglavnom projekte koji ne utiču loše na klimatske uslove.

Kako propisi za zaštitu životne sredine u EU postaju zahtevniji i proizvođači energije napuštaju ugalj, industrijalci osećaju veći finansijski pritisak da obustave delatnosti što uzrokuju velike emisije CO2. Ipak, na struju još uvek odlaze dve trećine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte.