Bugarsko selo Starčevo ustalo da spasi šumu od projekta solarne elektrane

Trideset hektara šume je predodređeno za seču projektom solarne elektrane u jugozapadnom uglu Bugarske. Ispod te lokacije je selo Starčevo, čiji su se stanovnici i stanovnice sa aktivistima okupili pred Opštinom Petrič nakon jedne sudske odluke u korist investitora. Ističu  da je šuma posađena radi zaštite od poplava i da je ovo jedno od najtoplijih područja u zemlji. Demonstranti su takođe upozorili da bi deforestacija ugrozila ekosistem.

Starčevo ne da svoju šumu – to je bio jedan od slogana pred zgradom opštine u Petriču, gde su ljudi došli da protestuju protiv fotonaponskog projekta pri kojem bi bila uništena šuma iznad njihovog sela. Predlog datira iz 2022, kada ga je lokalna samouprava odobrila. Nedavno je donesena sudska odluka u korist investitora.

Plan podrazumeva seču šume na skoro trideset hektara. Među okupljenima su bili njihovi politički predstavnici, aktivisti i narodna poslanica Krasimira Katinčarova iz partije Veličije. To ime znači veličina ili slava. Inače, osnovana je u opštini Vetrino na severoistoku Bugarske radi suprotstavljanja jednom kontroverznom projektu vetroelektrane, a poslednjih godina ih je već nekoliko uzburkalo javnost.

U Bugarskoj je poslednjih godina nekoliko projekata solarnih i vetroelektrana izazvalo kontroverze zbog ugrožavanja prirode i poljoprivrede

Na protestu je zatražena transparentnost kao i javna rasprava. Meštani i meštanke i zaštitnici životne sredine upozoravaju i na opasnost po ekosistem i poljoprivredu. Starčevo se očajnički upire da spasi svoju šumu i poručuje da neće odustati. Između ostalog, selo je za 15. mart najavilo akciju pošumljavanja.

Ovaj deo pokrajine Blagoevgrad kod granice sa Grčkom i Severnom Makedonijom jedan je od najtoplijih krajeva u Bugarskoj, kazao je za BNT jedan stanovnik, Kiril. Takve šume nema nigde u celoj opštini, naglasio je. Meštani su je zasadili radi zaštite od poplava, objasnio je i naglasio da gola zemlja ne bi mogla da upije vodu te da bi to ugrozilo kuće i plodnu zemlju.

„Naše babe, dedovi, prababe, pradedovi radili su tamo satima i danima… Biznis treba da raste. Neka, mi nismo protiv izgradnje. Neka biznis raste. Prosto, tamo mu nije mesto“, kazao je još jedan Starčevac, Ivan, vidno potresen. Jedna njegova komšinica je navela da ona živi pedeset metara od lokacije gde bi se seklo drveće i postavljali solarni paneli.