Bugarska razmatra mogućnosti da najkasnije 2040. prekine upotrebu uglja

Nakon predstojećih izbora, Narodno sobranje Bugarske će odlučivati između tri roka za obustavljanje korišćenja uglja: 2035, 2038. i 2040. godine, izjavio je ministar energetike Andrey Zhivkov. On takođe tvrdi da će za zimu biti dovoljno gasa.

Privremena vlada Bugarske je najavila nagli zaokret u energetskoj politici, bez obzira na tekuću energetsku krizu u svetu i politička previranja koja su dovela do trećih opštih izbora ove godine, zakazanih za 14. novembar. Ministar energetike Andrey Zhivkov otkrio je da postoje tri scenarija da ova zemlja napusti ugalj i da će sledeći saziv parlamenta odlučiti da li će to biti 2035, 2038. ili 2040. godine.

Njegova prethodnica Temenuzhka Petkova tvrdila je još pre malo više od godinu dana da Bugarska neće prestati da koristi ugalj pre 2050, a bivši premijer Boyko Borissov je zatim od Evropske komisije tražio pomoć u tom procesu.

U međuvremenu se u nedavnoj verziji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost javila mogućnost zatvaranja najvećih termoelektrana u zemlji najkasnije 2025, što bi verovatno učinilo eksploataciju uglja neisplativom.

Bugarski zvaničnici se spremaju da 15. oktobra dostave plan Evropskoj komisiji i da traže 840 miliona evra bespovratnih sredstava i 360 miliona u povoljnim zajmovima.

Rudarima, zaposlenima u termoelektranama na ugalj neophodan pozitivan signal

„Problem s budućnošću regiona zavisnih od uglja je socijalnog karaktera. U slučaju mogućeg zatvaranja elektrana i rudnikâ, moramo da uputimo pozitivan signal za budućnost ljudi zaposlenih u tim sektorima“, izjavio je Zhivkov za BNR.

Ministar energetike se osvrnuo i na globalnu krizu u energetici i njene posledice po Bugarsku. Skladište gasa u Čirenu je „popunjeno oko 70 odsto“, kazao je Zhivkov i naglasio da nema opasnosti od manjka električne energije ili goriva za grejanje.

„Analitičari predviđaju da će cene ostati visoke – cene gasa će popustiti tek u drugom kvartalu 2022. godine. To takođe zavisi od toga kakva će biti zima“, izjavio je. Zhivkov je na drugom mestu rekao da poslednji skok cena nije očekivao nijedan analitičar, procenivši da ti nivoi neće dugo moći da se održe. Berzanske cene uglavnom odražavaju napetost i strah koji su se javili kod kupaca, po njegovom mišljenju.

Vlada ima finansijskih sredstava da zaštiti domaćinstva

Mala i srednja preduzeća najviše trpe zbog uzleta cena gasa i struje, smatra ministar energetike. Privremena vlada je za subvencije svim kompanijama namenila 330 miliona evra, ili 26 evra po megavat-satu, da bi ublažila pritisak, ali o tome treba da odlučuje sledeći saziv Narodnog sobranja.

Evropska unija bi ubrzo trebalo da objavi okvir za zemlje članice za ublažavanje udarca energetske krize.

Domaćinstva su, zbog toga što su cene električne energije za njih regulisane, zaštićena barem do kraja godine, naglasio je Zhivkov. Kazao je i da će, ukoliko cene bude trebalo povećati, vlada upotrebiti sve svoje finansijske rezerve da toj grupi potrošača umanji troškove.