Bitka za Košutnjak se nastavlja

Autor: Tijana Sibinović

Iako su početkom septembra mnogi mediji preneli vest da seče šuma na Košutnjaku neće biti, ova beogradska vazdušna banja ipak je i dalje u opasnosti upozorava Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak. Izgleda da se ne odustaje od plana da i drveće iz Košutnjaka doživi sudbinu stotine, a možda i hiljade stabala koja su posečena u Beogradu u proteklih godinu, dve dana.

Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak tvrdi da ne postoji dokaz da je izgradnja stambenih objekata na ovom području obustavljena, a samim tim ni da je sprečena seča šume koja je najavljena još početkom jula.

Udruženje građana tražilo je zapisnik sa sastanka na kome je navodno odlučeno da neće biti seče dela Košutnjaka. Jovanović je objasnio da zahtev nije uvažen, te da su na osnovu toga i zaključili da projekat nije trajno obustavljen.

Udruženje Bitka za Košutnjak ima saznanje da investitor već duže vreme sprema plan koji će biti umanjena verzija originalnog tj. da će verovatno umesto skoro šesto hiljada kvadratnih metara stanova i drugih sadržaja pokušati da obmane javnost tako što će “ponuditi” razne ustupke, a za početak manju kvadraturu pod objektima.

„Da bi taj plan uspeo potrebni su pojedinci i grupe građana koji će se sami ponuditi da pomognu investitoru. Na kraju će doći mediji koji će proglasiti da je Košutnjak sačuvan tako što će biti posečeno “samo malo ili nekoliko” stabala, ali da će se ipak graditi novo naselje“, objasnio je Jovanović.

Branimo naš Central Park

Vest da će se seći drveće na Košutnjaku uznemirila je veliki broj građana, ali ih je i ujedinila oko ideje da odbrane „pluća Beograda“. Zahvaljujući velikom broju ljudi koji se tokom visokih temperatura i epidemije koronavirusa letos nisu libili da izađu na proteste, grupa građana poznata i kao Bitka za Košutnjak je uspela privremeno da zaustavi projekat veličine od oko 1,5 milijardi evra.

Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak (Slika: Bitka za Košutnjak) 

“Mi branimo naš Košutnjak kao što bi Njujorčani branili svoj Central park ili stanovnici Londona Hajd  park ili Ridžents park. Ako ne mogu da se grade stanovi u Central parku onda ne mogu ni kod nas u Košutnjaku. Ako ostanemo istrajni u tolikom broju, znači da ćemo pobediti“, istakao je Dejan Jovanović i dodao da je akcija oko spasavanja Košutnjaka važna i zbog toga što je probudila ekološku svest kod građana, koji se drveća sete najčešće tokom zime kada zagađenost vazduha postaje mnogo primetnija nego tokom toplih meseci.

Obnovimo Košutnjak zajedno

Mnogo stabala je posečeno i iznad Topčiderskog parka. To utiče na kvalitet vazduha ali i na temperaturu.

Udruženje Bitka za Košutnjak planira da pokrene inicijativu sadnje novih stabala. „Predložićemo da građani odlučuju gde će to da se radi, ali postepeno. Košutnjak je sađen pre skoro 90 godina, pa postepeno treba i seći stabla tamo gde se mora. Plan je da kada neko od komšija šeta Košutnjakom i primeti da je stablo trulo i da pada, javi. Ideja je obnavljanje, a naš cilj da ova bitka preraste u stvaranje. Želimo da obnavljamo Košutnjak zajedno”,  zaključio je Jovanović.

Realizacijom sličnih ideja bavi se i udruženje Šuma peva. Njihovo iskustvo koje svakodnevno dele putem društvenih mreža, pokazuje da nije jednostavno posaditi drvo u gradu, jer je to dozvoljeno samo na površinama koje nisu u nadležnosti Gradskog zelenila, tj. u obzir dolaze samo privatne površine oko kuća ili zgrada.

Sve češća seča drveća u Beogradu

Park Borići na Petlovom brdu udaljen je nekih 15 kilometara od centra Beograda, a pre dve godine zadesila ga je slična sudbina.

U parku Borići na Petlovom brdu posečeno je 2018. godine nekoliko stotina stabala (Slika: Bitka za Košutnjak)

Osmišljen je tako da štiti celo naselje od zagađenja i buke. Oni koji žive u tom kraju tamošnju ambijent porede sa planinskim. 2018. godine je uprkos protestima građana, na ovom mestu poosečeno nekoliko stotina stabala. Kažu da su odmah nakon što je posečen spoljni red stabala osetili promenu temperature. Ubrzo se osim ekološke štete osetila i ekonomska posledica seče drveča. Računi za struju su porasli, jer su stanari češće uključivali klima uređaje.

Prošle godine je zbog projekta izgranje žičare, koja bi povezivala Novi Beograd i Kalemegdansku tvrđavu, posečeno oko 150 stabala na Ušću i Kalemegdanu, a Beograđani sa knedlom u grlu pamte i seču drvoreda tokom rekonstrukcije Ruzveltove i Dušanove ulice na Dorćolu.

Nedavno se na Tviteru pojavio snimak seče zdravog drveća ispred Crkve Sv. Marka, a najnoviji incident se dogodio kada je posečen drvored na parkingu ispred hotela Srbija u Ustaničkoj ulici u Beogradu.