Biološki fakultet: Optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica projekta Jadar je odustajanje od projekta

Biološki fakultet objavio je saopštenje zbog značajnog interesovanja javnosti povodom objavljivanja tri nacrta tekstova studija o proceni uticaja projekta Jadar na životnu sredinu kompanije Rio Sava Eksplorejšn, registrovane u Beogradu (Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd). Da podsetimo, nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, koji sve više zaoštrava podele u Srbiji, Rio Tinto je objavio sredinom juna.

Saopštenje Biološkog fakulteta o projektu Jadar je potpisao dekan Ljubiša Stanisavljević i istraživački tim koji broji 15 stručnjaka. Inače, Biološki fakultet je bio angažovao od strane SGS Beograd za potrebe firme Rio Sava Eksplorejšn kako bi uradili izveštaj o uticaju projekta na biodiverzitet i merama za smanjenje i ublažavanje posledica.

Saopštenje se odnosi na tri nacrta studija o proceni uticaja projekta deponije industrijskog otpada, „podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar postrojenja za obogaćivanje rude i odlaganje jalovine nastale pri rudarskim aktivnostima“ i fazne izgradnje procesnog postrojenja za preradu minerala jadarit na životnu sredinu.

Razlog za saopštenje su pogrešne, neutemeljene, tendenciozne izjave državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca

„Razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika”, piše u saopštenju.

Dodatni motiv, kako su naveli, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u „Završnog izveštaja o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“.

Osnov za saopštenje, dodali su, je angažovanje Biološkog fakulteta, i stručnog tima, na izradi „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“, od strane firme SGS Beograd.

Ostatak saopštenja (celo saopštenje možete videti ovde) prenosimo u integralnoj verziji uz redakcijske međunaslove.

Završni izveštaj Biološkog fakulteta je poslovna tajna

Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita “Jadar”. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od 4 do 6 dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji Rio Sava Eksplorejšn, u integralnoj verziji.

Kompletan „Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ se nalazi u režimu „poslovne tajne“ (na zahtev „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj  projekat  bude  realizovan)  prezentovani u sklopu  naučno-stručnog  skupa Projekat Jadar – šta je poznato? održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa.

Optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica je odustajanje od projekta

Glavni zaključci, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“, a koji su objavljeni u zborniku SANU „Projekat Jadar” – šta je poznato?“, u celini glase ovako:

„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja.

Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja.

Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita.

Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta.“

Reviziju studija i izveštaja obavili konsultanti iz Kembridža

Prema podacima iz nacrta studija uticaja, koju je objavila kompanija Rio Sava Eksplorejšn, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i Završni izveštaj Biološkog fakulteta, sprovela je konsultantska kuća The Biodiversity Consultancy iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima nacrta studija uticaja, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu.

Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u Završnom izveštaju Biološkog fakulteta rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima.

Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za zaključke u nacrtima studija uticaja

Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u nacrtima studija uticaja, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u Završnom izveštaju Biološkog fakulteta.

Ovde smatramo da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle “regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta”, kao i “predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet”, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama).

Neprihvatljivo zaobilaženje nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode

Dodatno, u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – Upravljanje zemljištem i njegova sanacija i Rio Tinto Standardom 16 – Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode.

Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države.

Zaključci u nacrtima ne predstavljaju optimalno rešenje u vezi sa zaštitom biodiverziteta

Iz tog razloga ističemo da je zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna kategorija (Ustav Republike Srbije, članovi 74, 83, 85, 87, 88, 89, 97, 183, 190) (Sl. glasnik RS br. 98/2006).

Ovim vrhovnim državnim aktom se određuje da: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran je za zaštitu životne sredine.“ I što smatramo kao najznačajnije: „Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“ (Ustav Republike Srbije, čl. 74).

Zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u nacrtima koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika Jadar na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta.